Вукан (велики жупан) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 23:
}}
[[Датотека:Early medieval Balkans.png|мини|400п|Балканске земље 1090.]]
'''Вукан''' је био српски [[велики жупан]] који од почетка девете деценије [[XI век]]а, до почетка друге деценије [[XII век]]а, владао [[Рашка (држава)|Рашком]] и сматра се оснивачем [[Династија Вукановића|династије Вукановића]], чију бочну грану представљају [[Немањићи]]. На власт га је довео [[краљ Зете]], [[Константин Бодин]] ([[1081]] — [[1101]]), који је заузео Рашку и поставио браћу, Вукана и Марка, да њом владају. Током наредних година, Бодин и Вукан врше нападе на [[Византијско царство|Византију]], али на крају бивају сузбијени, крајем девете деценије [[XI век]]а. Вукан је касније, у три наврата ([[1093]], [[1094]]. и [[1106]]), правио велике нападе на Византију. Међутим и поред значајних успеха у тој борби (два пута је побеђивао византијске војске, продирао је до данашњих [[Скопље|Скопља]], [[Тетово|Тетова]] и [[Врање|Врања]]), није успео да трајно заузме делове византијске територије. После Бодинове смрти [[1101]] (или [[1099]]), умешао се у борбе око власти у Зети. Сматра се да је умро између [[1112]]. и [[1115]]. или већ [[1112]]. године, а после њега се на власти помиње његов [[братанац]] [[Урош I Вукановић|Урош I]].
== Владавина ==
Ред 33:
Током наредних година, Бодин је нападао Драчку тему, а истовремено је и Вукан отпочео са нападима на византијске пограничне области. Њихови напади су сузбијени крајем 1090. или 1091. године, када је у једној бици заробљен и сам краљ Бодин, али то није довело до престанка напада. Већ после византијске победе над [[Печенези]]ма у [[Битка код Лебуниона|бици код Лебуниона]] [[29.04.]][[1091]]. године, помиње се, у византијским изворима, страх ''„да Бодин и Далмати (тј. Срби<ref name="ВИНЈIII">{{ВИНЈ III}}</ref>) намеравају да прекрше уговоре и крену против наше територије“''<ref name="Анчи" />. Поред страха од Бодина, помиње се и рашки жупан Вукан, пошто је [[византијски цар]] [[Алексије I Комнин]] ([[1081]] — [[1116]]) добио податке да се он спрема на нове нападе, због чега је сматрао да границу према њему треба додатно ојачати. Током наредне године је, под његовим надзором<ref name="Анчи" />, на граници према Србима, на тлу данашњег [[Косово|Косова]] и [[Метохија|Метохије]], подигнут већи број [[Дрво (материјал)|дрвених]] и [[Камен (материјал)|камених]] [[Куле|кула]], [[шанац]]а и осматрачница<ref name="Анчи">[[Ана Комнин]], ''„[[Алексијада]]“''</ref>. Међутим, Вукан је већ [[1093]]. године упао у Византију, опљачкао делове Косова, док је [[Липљан]] заузео и спалио. Византијски цар је, на вести о његовом упаду, покренуо војску да би га сузбио и повратио град. Сам Вукан се повукао са Косова у [[Звечан]], а цару је, у Скопље, послао гласнике са писмом. Он је навео да су локални византијски намесници кривци за његов напад, јер су ''„вршили разне упаде и нанели не малу штету Србији“''<ref name="Анчи" />. Алексије је прихватио његов предлог да се закључи мир, којим се потврђују пређашње границе, а који би он, додатно, гарантовао давањем [[талац]]а, тако да се вратио у [[Цариград]], док је локалним намесницима наредио да поправе порушене објекте на граници и преузму српске таоце. Вукан је током наредних [[месеци]] стално одлагао слање талаца, што му је Алексије, у више наврата, изнова захтевао у писмима.
[[Датотека:Tvrdjava Zvecan.jpg|мини|лево|250п|Рушевине Звечана]]
Пошто српски таоци нису стигли, Алексије је послао против Вукана војску, предвођену, његовим [[Братанац|братанцем]] [[Јован Комнин|Јованом Комнином]]. Византијске снаге су код [[Липљан|Липљана]] прешле [[Ситница (река)|Ситницу]] и подигле логор утврђен [[Палисада|палисадом]], наспрам српског [[Звечан (тврђава)|утврђеног Звечана]]. Српски жупан је Јовану послао гласнике, преко којих му је поручио да жели мир са Византијом и да ће послати таоце, али је истовремено окупљао своје снаге за борбу. Јована је о његовим прпремама известио један [[монах]], али је он одбио да у то поверује и оптужио је монаха, да је лажов и варалица. Непосредно након тога, Вукан је у изненадном [[ноћ]]ном нападу уништио византијски логор. Само је мали део византијске војске успео да се спасе и повуче, са Јованом, назад у Липљан<ref name="Анчи" />, док је већи део побијен на спавању, погинуо у борби или се удавио у Ситници. Остаци византијске војске су се из Липљана повукли ка Цариграду, а српске снаге су потом, преко [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], упале на север данашње Македоније, опљачкале околину Скопља, [[Горњи Полог|Горњи]] и [[Доњи Полог]], после чега су опустошиле област око [[Врање|Врања]] и вратиле се у Рашку<ref name="Анчи" />. Вуканов упад у Византију је приморао Алексија да се, по трећи пут, за само три године, са војском упути на границу према Србима. Он је без отпора ушао у порушени Липљан, у коме је примио Вуканове гласнике преко којих је рашки жупан понудио склапање мира и раније обећане таоце. Вукан је, са својом пратњом, потом дошао у град и закључио, током [[1094]]. године, мировни уговор са царем Алексијем, коме је предао 20 талаца<ref name="Анчи" />, међу којима су били његови братанци, синови жупана Марка<ref name="ИСН1">{{ИСН I}}</ref>, [[Жупан Урош I|Урош]] и Стефан Вукан<ref name="Анчи" />. Овај уговор је донео мир на тај део српско-византијске границе, јер током наредних десетак година, нема помена о Вукану и српским упадима, у историјским изворима. Истовремено, преговори које је, у два наврата, водио са Алексијем сведоче о Вукановој снази, јер је он први [[српски владар]] који равноправно преговара са византијским царем<ref name="Андрија" />.
=== Ширење утицаја на Зету ===
| |||