Ашелска култура — разлика између измена

66 бајтова уклоњено ,  пре 7 година
м
ispravke; козметичке измене
м (Разне исправке)
м (ispravke; козметичке измене)
{{Камено доба}}
'''Ашелска култура''' ({{јез-фр|Acheuléen}}) је [[палеолит|старијепалеолитска]] култура, коју је [[1872.]] године дефинисао [[Габријел Мортиље|Габријел де Мортије]]. Припада другом периоду старијег (или доњег) палеолита. Названа је према [[археолошко налазиште|налазишту]] [[Сент Ашел]] у [[Француска|Француској]], где су пронађени [[Ручни клин|бифацијално ручно окресани клинови]]. Касније ће по њима постати позната, упркос чињеници да је оруђе обликовано на [[Одбитак (археологија)|одбицима]] (назупчано и јамичасто, као и [[пострушка|пострушке]] и [[шиљак|шиљци]]) превлађује на готово свим налазиштима ове културе. Хронолошки се јавља у доњем и средњем [[плеистоцен]]у, а просторно у разним деловима [[Европа|Европе]], [[Азија|Азије]] и [[Африка|Африке]]. Њен носилац је ''-{[[Homo erectus]]}-''.<ref name="а">-{''Arheološki leksikon''}-, 76-8</ref><ref name="б">-{''Археологија''}-, 12</ref>
[[СликаДатотека:Biface Cintegabelle MHNT PRE 2009.0.201.1 V2.jpg|десно|мини| Ашелски [[ручни клин|клин]]]]
 
У погледу [[Геолошка доба|геолошко]]-[[палеонтологија|палеонтолошке]] поделе, ашелска култура припада другој глацијацији [[квартар]]ног доба названој [[Миндел]], тј. другом међуледеном добу, интерглацијацији ''Миндел - Рисс''. Првом, од четири ледена периода квартарног доба, названом [[Гинц]] одговара културни инвентар Прешелске епохе, чији су налази ретки, спорадични и недовољно познати.<ref name="б"></ref>
 
Оруђа ове као и [[Шелска култура|шелске епохе]] називају се [[ручни клин|камени клинови]] и [[камена секира|камене секире]] и имају универзалну намену (у исто време су и оружја и оруђа). Облици су им најчешће бадемасти, амигдалоидни, једино је однос између уздужне осовине и ширине чела клина измењен у корист дужине. И облици ашелских оруђа су нешто једноставнији, са мање амбиција да се истакне естетска страна облика, него што је то био случај шелских универзалних клинова.<ref name="б"></ref>
 
== Налазишта из старијег ашела ==
Верује се да су најстарије творевине ашелске индустрије оне које су пронађене у лежишту -{II}- у [[Олдувајски кланац|кањону Олдувај]] у [[Танзанија|Танзанији]]. Датоване су у време 1,4 до 1,2 милиона година. Поред тога, има их и у лежиштима -{III}- и -{IV}-. Такође, исти такви артефакти о којима је реч откривени су и у [[Источна Африка|источној]], [[Јужна Африка (регија)|јужној]] и [[Северна Африка|северној Африци]].<ref name="а"></ref>
 
Старији ашел је у Европи окарактерисан грубо израђеним ручним клиновима, познат је и под називом прешел или абвилијен. Јавља се почетком средњег [[плеистоцен]]а (пре 650.000 - 700.000 година). Претходила му је појава најстаријих индустрија [[облутак]]а и одбитака, на основу којих је и хронолошки одређен. Потврђен је на налазишту [[Абвил]] у слојевима са минделском [[фауна|фауном]], као и на [[локалитет]]у [[Тера Амата]], који је датован у време од пре 380.000 година. Старији ашел (пре око 460.000 година) константован је и на локалитету [[Фонтана Ранучо]] у [[Италија|Италији]].<ref name="а"></ref>
 
== Налазишта из средњег и млађег ашела ==
Индустрије средњег и млађег ашела установљене су на [[Блиски исток|Блиском]] и [[Средњи исток|Средњем истоку]], као и у [[Индија|Индији]]. Настале су у периоду од почетка изотопске етапе 9 (пре 347.000 година) до краја последњег интерглацијала, односно етапе 5е (пре 118.000 година). Оно по чему се препознају је нова техника окресивања ручних клинова помоћу меког [[перкутер]]а од [[кост]]и, [[рог]]а или [[дрво|дрвета]]. Тим начином обраде, добијани су пљоснати бифаси правилних облика (овални, копљасти, троугаони, срцолики).<ref name="а"></ref>
 
Трагова овог периода има и у [[Западна Европа|западној]] и [[Јужна Европа|јужној Европи]], у [[Енглеска|Енглеској]] ([[Хоксни]] и [[Свонкум]]), Француској ([[Кањи ла Гарен]], [[Комб Гренал]], [[Лазаре]]), [[Шпанија|Шпанији]] ([[Торалба]], [[Амброна]]), [[Италија|Италији]] ([[Торе ин Пијетра]]), [[Немачка|Немачкој]] ([[Мерклеберг]]). Налазишта ове културе готова да нема у [[Источна Европа|источне Европе]].<ref name="а"></ref>
 
На [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] [[бифас]]и се могу наћи на налазиштима [[Пуникве]], [[Доње Пазариште]], [[Кокинопилос]], [[Палеокастрон]], углавном ван стратиграфског контекста.<ref name="а"></ref>
 
У овом периоду примећена је примена [[Лавалуазијенска техника|левалуазијенске технике]] окресивања, а долази и до својеврсне специјализације [[Оруђе с ретушираним преломом|ретушираног оруђа]] (типолошки издиференцирани стругачи, пострушке, сврдла).<ref name="а"></ref>
 
Почев од последњег интерглацијала (изотопска етапа 5е), као и у раној фази последњег по реду (вирмског) глацијала (етапе 5-{d}- — 5а, закључно са периодом од пре 75.000 година) у ашелској култури појавила се примена средњепалеолитских типова оруђа. Међутим, ашелска традиција се наставила у многим средњепалеолитским културама (нпр. у микокијену и мустеријену са ашелском традицијом), где опстаје за све време њиховог трајања.<ref name="а"></ref>
 
== Карактеристике ==
Ашелску културу карактеришу готово све појаве које обележавају старији палеолит. Насељавају се до тада ненастањене речне долине, обале језера, док пећине много ређе. Приметна је употреба [[ватра|ватре]] (најраније у Тера Амати). Подижу се станишта од лаког материјала. Такви типови пронађени су на налазиштима [[Мелка-Кунтуре]], [[Тера Амата]] и [[Лазаре]]. Практикује се и организовани лов на крупну и средњекрупну дивљач. На то нас упућују остаци животиња у локалитетима [[Торалба]] и [[Амброна]] у Шпанији, где су сачуване по свему судећи кости [[слон]]ова, и од бабуна у [[Олоргесаили]] у [[Кенија|Кенији]].<ref name="а"></ref>
 
== Види још ==
* [[ШелскаАбевилска култура]]
 
* [[АбевилскаШелска култура]]
*[[Шелска култура]]
 
== Извори ==
{{reflist|2}}
 
== Литература ==
* [[Александрина Цермановић Кузмановић]], [[Драгослав Срејовић]], Јован Ћирилов, Археолошки Лексикон. Праисторија Европе, Африке и Блиског истока, грчка, етрурска и римска цивилизација, Београд, 1997.
* Бранко Гавела, Јован Ковачевић, Растко Васић, Војислав Јовановић, ''Археологија'', Београд 1997.
* Ј. Жујовић, Камено доба, СКЗ, Београд, 1893.
 
== Спољашње везе ==
{{портал2портал|Археологија}}
{{Commonscat|Acheulean}}
 
== Спољашње везе ==
{{портал2|Археологија}}
 
[[Категорија:Палеолит]]
1.572.075

измена