Дубровачки договор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 5:
У тачки 2. уговора се констатује да питање Грахова и Ускока остаје нерешено, јер је Али-паша изјавио како није овлашћен да расправља о територијалним питањима, али се обавезао да ће порадити код Порте да се образује комисија, у коју би ушли по један аустријски и [[Русија|руски]] чиновник, а која би расправљала и решила ово питање. У случају да се комисија не састане до [[1. јануара]] [[1844]], нагодили би се црногорски владика и херцеговачки везир.
Даље је решено да за то време нико не може да се сели са једне на другу страну, а све спорове би решавали владичини и Али-пашини представници (тачка 3.) Тада су се Његош и Али-паша чак побратимили.<ref>Текст др. Жарка Шћепановића, унив. проф Наставничког факултта у Никшићу у [[Енциклопедија Југославије|Енциклопедији Југославије]] ЈЛЗ „Мирослав Крлежа“ Загреб 1985. стр. 652.</ref>
Пошто током [[1843]]. Порта није ништа учинила да се формира комисија а како је и даље било сукоба на граници, преговарано је да се одржи нови састанак. Састанак између Али-пашиног опуномоћеника Осман-Аге Зворничанина и Његошевог секретара [[Димитрије Милаковић|Димитрија Милаковића]] одржан је у [[Котор]]у [[9. новембра]] [[1843.]] и потписан је нови споразум. Опуномоћеници су као анекс уговору између Његоша и Али-паше, сачинили уговор од неколико чланова којим се потпуније регулишу односи на граници две суседне земље.
| |||