Драгојло Дудић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене 212.200.65.126 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
Ред 3:
| опис_слике=Драгојло Дудић
|дидаскалија=ДРАГОЈЛО ДУДИЋ
|датум_рођења=[[9. децембар]] [[18881887]].
| место_рођења=[[Клинци (Ваљево)|Клинци]], код [[Ваљево|Ваљева]]
| држава_рођења=<br />{{зас|Србија|1882}} [[Краљевина Србија]]
Ред 9:
| место_смрти=[[Мачкат]], на [[Златибор]]у
| држава_смрти=<br />{{зас|Србија|1941}} [[Србија]]
|деца=[[Милош Дудић, Persa Dudić, Zorka Dudić]]
|професија=[[Земљорадња|земљорадник]]
|рат=[[Балкански ратови]]<br />[[Први светски рат]]<br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
Ред 16:
|народни херој=[[14. децембра]] [[1949]].
}}
'''Драгојло Дудић''' ([[Клинци (Ваљево)|Клинци]], код [[Ваљево|Ваљева]], [[9. децембар]] [[18881887]] — [[Мачкат]], на [[Златибор]]у, [[29. новембар]] [[1941]]), земљорадник, писац, револуционар и учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]].
 
== Биографија ==
Рођен је [[9. децембра]] [[18881887]]. године у селу [[Клинци (Ваљево)|Клинци]], код [[Ваљево|Ваљева]] од оца Јована и мајке Вишње.<ref>[http://www.istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/GLASNIK%2024/Glasnik%20broj%2024.pdf „Гласник“, број 24], стране 139. и 166, Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1989. године.</ref> Потиче из богате патријархалне заједнице, где се сматрало да је школовање и учење само за градску децу. Сам је научио да чита и пише и постао најписменији и најначитанији сељак у Србији ; један од најузорнијих домаћина у свом крају. Енглески језик научио је током обуке за болничара у Енглеској.
 
После династичке промене [[1903]]. године када пала [[династија Обреновић]] настала су немирна времена сукоба и ратова. После балканских ратова спремало се за [[Први светски рат]].
Ред 35:
Указом Президијума Народне скупштине [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[14. децембра]] [[1949]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].
 
Читава Драгојлова породица учествовала је у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]]. Син [[Милош Дудић|Милош]], који је умро [[1943]]. године од последица рањавања у [[Пријепољска битка|Пријепољској бици]], проглашен је за [[народни херој Југославије|народног хероја]], ћерка Перса је страдала у логору [[Аушвиц]]у у [[Немачка|Немачкој]], а супруга Стевка, отацЈован, мајка Вишња и ћерка Зорка биле су заточенице [[Бањички логор|Бањичког логора]].
 
У Србији је 1987. и почетком 1988. низом манифестација обележено 100 година од рођења Драгојла Дудића.<ref>Милорад Радојчић: [http://www.istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/GLASNIK%2023/Pages%20from%20Glasnik%20br%2023-13%20Milorad%20Radojcic%20stogodisnjica.pdf Стогодишњица рођења Драгојла Дудића], стране 129-135, у [http://www.istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/GLASNIK%2023/Glasnik%20br%2023.pdf „Гласник“, број 23], Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1988. године.</ref> Поводом тога одржан је научни скуп о Драгојлу Дудићу 25. фебруара 1988. у Ваљеву.<ref>Саопштења и дискусије са научног скупа цео [http://www.istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/GLASNIK%2024/Glasnik%20broj%2024.pdf „Гласник“, број 24], Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1989. године.</ref>