Википедија

Етрурска уметност — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[СликаДатотека:Tarquinia Tomb of the Leopards.jpg|мини|300п|Зидна слика из 480. п. н. е. из Гробнице леопарда]]
Етрурска [[уметност]] је уметност древног народа Етрураца који су живели у средњој [[Италија |Италији]] од 9. - 3. века п. н. е.
 
== Настанак и карактеристике ==
 
[[СликаДатотека:Ponte Di Badia Vulci.jpg|мини|200п|Етрурски мост [[Тоскана]]]]
 
Етрурци су први користили [[лучне конструкције]] и од њих су их преузели и усавршили [[Рим]]љани.
Порекло Етрураца у историјском, културном и уметничком погледу, стручњаци вежу за [[Мала Азија |Малу Азију]] и стари [[Блиски исток]]. По мишљењу археолога, процват етрурске цивилизације почео је око [[700. п. н. е.]] Сачувани су многи споменици етрурске цивилизације по којима се види да је она била слична грчкој у вриеме [[Уметност старе Грчке |архајског периода]].
 
Етрурска [[култура]] се развијала на подручју данашње централне Италије од 9. - 3. века п. н. е. када Етрурски [[град]]ови падају под власт [[Рим]]а који преузима и развија ову културу. У оквиру античке уметности етрурска уметност ствара посебну и осебујну групу, иако се увелико ослања на грчке изворе (особито у [[Сликарство |сликарству]] и [[Керамика |керамици]], преко увезених предмета из грчких [[колонија]] на југу Италије).
 
== Архитектура ==
[[СликаДатотека:Banditaccia Tumulus.jpg|мини|лево|200п|Етрурски тумул, код [[Рим]]а ]]
[[СликаДатотека:Populonia Necropoli di San Cerbone Tomba.jpg|мини|200п|Етрурска камена гробница из [[Тоскана |Тоскане]] ]]
 
Етрурска [[архитектура]] ће касније пресудно утицати на развој римске, али мало се сачувало архитектонских споменика, углавном градска [[врата]] и [[зид]]ине (Перуђа) и остаци тзв. ''тусканских храмова''. Етрурски храм је на високом постољу с троделном основом, у складу с култом који је сродна божанства повезивао у тријаду, што показују остаци [[храм]]ова у Фалерији и Орвиету.
 
Најзначајнији примери ове културе је тзв. сепулкрална (гробна) архитектура. Етрурско веровање у загробни живот је вера да човек наставља живот на месту на којем је покопан, то веровање утицало је на схватање да је гроб прави и одговарајући дом мртвих. Они најприје развијају гробнице кружног типа тзв. тумуле из 7. века п. н. е. [[Тумули]] су подземни кружни гробови израђени од великих комада камена, наткривени лажном [[Купола| куполом]] и покривени земљом. Касније се развија тип [[гробница]] клесаних у стени које обавезно имају централну просторију, а до њих се долази дугачким ходником. Ти ходници су пресвођени редовима камена постављеним тако да је сваки други више избачен у простор како би се обликовала два унутрашња нагиба. После се гробне коморе уграђују у стене, каткад с архитектонски изведеном фасадом (Орвието).
 
== Скулптура ==
Изнутра су раскошно уређени ([[Саркофаг |саркофази]], [[зидне слике]]) и препуне су богатих прилога (посуђе, накит, оружје, украсни и употребни предмети – посебно брончана огледала).
 
Тумули су добили имена према главним мотивима њихових зидних слика, проналазачима или према народним називима.
 
== Скулптура ==
[[СликаДатотека:Chimera di Arezzo.jpg|мини|250п|Химера из Ареза [[Фиренца]]]]
 
Значај веровања у загробни живот показује и израда [[саркофаг]]а који су састављени од сандука на којима обавезно лежи [[скулптура]] покојника. На предњој страни саркофага најчешће се налази плитак [[рељеф]] схваћен као [[цртеж]], а не као [[пластика]]. Гробове у унутрашњости су Етрурции осликавали. Задатак тих цртежа био је остварити атмосферу сличну дому у тежњи да се од гроба створи околина у којој је покојник живео.
 
Реалистичку фигуралну и орнаменталну декорацију храмова радили су углавном у [[Теракота |теракоти]], коју су често осликавали (глава [[Хермес]]а из Веија, многобројни саркофази и стеле), а постоје и изузетно дела у бронзи (Капитолска вучица, Химера из Ареза, Марс из Тодија, итд.).
 
== Сликарство ==
[[СликаДатотека:Etruscan Painting 1.jpg|мини|лево|250п|Фрулаш, зидна слика из гробнице леопарда]]
[[СликаДатотека:Rider Staatliche Antikensammlungen 2620 full.jpg|мини|200п|на овом делу се препознаје утицај грчке уметности на етрурску уметност]]
 
Најбоља остварења етрурске уметности су зидне слике у гробним коморама. Најстарије потичу из 6. века п. н. е. а најзначајније су оне из гробова у Таркуинији и Хиусију. На зидовима тумула се приказују гозбе са свирачима и плесачима, јахачи, лов и риболов, погребне свечаности и [[пејзаж]]и, и на такав се начин покушава оживети покојников друштвени живот. Осим ових [[мотив]]а, приказују се атлетске игре и надметања јер се вјеровало да ће се на тај начин део снаге који је потребан за ове вештине пренети и на покојника.
Ред 40:
 
 
[[СликаДатотека:Oineus Atalanta Meleagros Louvre Br1749.jpg|мини|лево|задња страна огледала од бронзе 4. век п. н. е. [[Лувр]] [[Париз]]]]
 
== Примењене уметности ==
Дела уметничког обрта од 7. до 5. века п. н. е. изузетног је квалитета и техничког савршенства ([[керамика]], [[накит]], предмети свакодневне употребе и [[оружје]]), те одаје грчке утицаје. Од 4. века п. н. е. квалитет ових радова опада.
 
== Види још ==
* [[Етрурци]]
* [[Таблице из Пиргија]]
 
== Референце ==
# из хрватске википедије
 
== Спољашње везе ==
{{портал|Историја}}
{{commonscat|Etruscan art}}
* [http://www.matica.hr/Vijenac/Vij186.nsf/AllWebDocs/Pricastara Izložba etrurske umjetnosti (članak).]
 
 
[[Категорија:Уметност]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Етрурска_уметност”