|
[[Слика:Gray252.png|мини|200п|Илустрација '''људске бедрене кости''', најпрепознатљивије у људском телу]]
'''Коштано ткиво''' је врста потпорног везивног ткива које се образује код одраслог организма уместо хрскавичавог ткива ембриона. Уобличени елементи овог ткива су кости које пружају телу потпору и заједно са мишићима омогућавају кретање.
'''Кост''' ({{јез-лат|Os}}), или '''коштано ткиво''' је чврсто ендоскелетно [[везивно ткиво]] присутно код већине [[Кичмењаци|кичмењака]]. Кости придржавају телесне структуре, штите унутрашње органе, и (заједно са [[Мишићно ткиво|мишићи]]ма) омогућавају кретање. Кости такође имају функцију у стварању [[ћелија]], метаболизму [[калцијум]]а и других минерала. Кости једне животиње заједнички образују [[скелет]].
== Кости у људском организму ==
== Функције ==
Све кости у телу чине [[скелет]], а заједно с мишићима кости чине ''систем органа за кретање''. Чврсти су делови тела. Између епифизе и дијафизе налазе се зоне раста. На тим зонама кост расте у дужину док окоштавањем дијафизе расте у ширину. Кост у људи у дужину расте до између 16. и 23. године, а после тога само у ширину, окоштавањем (нпр. кости лoбање и лица).
Кости су међусобно повезане покретљивим зглобовима и [[Мишићно ткиво|мишићи]]ма тако да могу покренути тело брзином до 45 -{km/h}-. Кости су чврсте и јаке, шупље унутрашњости, стога нису тешке те чине само 14% наше укупне телесне масе (лакше су од мишића). Кости нису мртва маса у људском [[Организам|организму]], па се зато обнављају кад се преломе. Људски костур има 206 костију.
Коштано ткиво има велики број веома значајних функција за организам:
* даје телу потпору
* заједно са мишићним ткивом омогућава кретање
* штити виталне органе (мозак у лобањској чахури, срце у грудној дупљи),
* резервоар је јона калцијума и фосфора који се по потреби из њега могу мобилисати или у њега складиштити.
== Основне компоненте ==
[[Датотека:Gray81.png|240п|мини|десно|Остеобласти и остекласти]]
[[Датотека:WVSOM Osteoblast.JPG|240п|мини|Остеобласти]]
У изградњи, као и код већине везивних ткива, учествују:
* коштане ћелије:
** остеобласти,
** остеоцити и
** остеокласти и
* чврсте [[коштана маса|коштане масе]] (међућелијска супстанца или матрикс)
* влакна уроњена у матрикс.
=== КоштанеГрађа ћелијекости ===
*'''Чврсто коштано ткиво''' прожето је каналићима око којих су кружно поређане коштане ћелије, које у међућелијски простор излучују [[калцијум]] и [[фосфор]] што костима даје чврстину. Каналићима пролазе [[крвне жиле]] и [[нервни систем|нерви]].
'''Остеобласти''' су праве ћелије коштаног ткива које се налазе на површини коштаног матрикса и у њега залазе танким цитоплазматичним наставцима. Активно учествују у одржавању коштаног ткива синтетишући читав низ протеина колагене и неколагене природе:
*'''[[Хрскавица]]''' је глатка и чврста савитљива допуна костима, а смањује [[трење]] у зглобу.
* [[остеопонтин]]а
*'''Сунђерасто коштано ткиво''' је коштано ткиво испуњено шупљинама и ишарано малим ослонцима који чине кости јакима, али не и претешкима.
* [[остеоклацин]]а
*'''[[Покосница]]''' обавија кост и чврсто прираста уз њу. Грађена је од посебног везивног ткива.
* коштаног [[сијалопротеин]]а
*'''[[Коштана срж]]''' — [[цев]]асте шупљине дугих костију и шупљине у сунђерастом ткиву испуњене су коштаном сржи која производи већину [[крвне ћелије|крвних ћелија]].
* [[фибронектин]]а
* неких фактора раста
* [[алкална фосфатаза|алкалне фосфатазе]]
* [[тенасцин]].
== Састав кости ==
Синтетска активност остеобласта је под контролом многих фактора:
Кости су активно живо [[Ткиво (биологија)|ткиво]] у телу. Грађене су од коштаних ћелија међусобно повезаних наставцима. Изграђује их [[беланчевине|беланчевина]] [[осеин]] (25% кости), 10% костију чини [[вода]]. Кости имају крвне судове које улазе и излазе из њих, снабдевајући их [[кисеоник]]ом и хранљивим материјама а ослобађају их штетних материја. Одређене кости садрже срж која производи [[крв]]не ћелије. Све кости имају [[Нерви|нерве]] којима осећамо притисак и бол. Дакле, кости су грађене од [[Минерали|минерала]] (претежно [[калцијум]]а) и других [[Хемија|хемијских]] материја које кости чине тврдим и чврстим(око 65%). Те чврсте материје [[ћелије]] излучују у међућелијски простор. Догоди ли се да другим органима треба калциjума, тада [[калцијум]] из костију „одлази“ у органе којима је потребнији (нпр. у трудноћи или при нервној напетости).
* фактора [[раст]]а,
* неких хормона, као што су [[паратхормон]], [[полни хормон]]и.
== Болести кости ==
'''Остеоцити''' су потпуно окрушени коштаном масом и леже у простору који се назива '''лакуна'''. Читава површина ових ћелија је покривена танким цитоплазматичним наставцима који залазе у каналикуле (узани каналићи) коштаног матрикса. Због тих наставака добијају пауколик облик и често назив '''пауколике ћелије'''. Преко наставака комуницирају како међусобно тако и са остеобластима и на тај начин се обавља неопходна размена материја. Размена материја обавља се од ћелије до ћелије потшо у међућелијском матриксу нема крвних судова. Слично остеобластима и ове ћелије синтетишу органске материје коштаног матрикса.
* [[Гигантоцелуларни тумор]] је тумор кости којег карактеришу мултинуклеарне дивовске ћелије које подсећају на остеокласте.
* [[Евингов сарком]] је редак злоћудни тумор чије се туморске ћелије могу наћи у костима или меком ткиву.
'''Остеокласти''' се од осталих коштаних ћелија разликују по:
* џиновским размерама (пречник им достиже 400 μm);
* пореклу пошто не потичу од остеопотентних ћелија већ, према претпоставци највећег броја истраживача, од [[моноцит]]а.
Смештени су на површини коштане масе у улегнућима која се називају [[Хаушипова лакуна|Хаушипове]] (Howship, 19. vek) лакуне и које сами остеокласти стварају. Покретне су ћелије па им је и облик променљив. Синтетишу [[хидролитички ензим|хидролитичке ензиме]] чиме обављају процес ресорбовања и [[деминерализација|деминерализације]] коштаног матрикса током растења и ремоделирања костију. Услед тога се сматрају правим [[макрофаг]]има који [[фагоцитоза|фагоцитирају]] коштани матрикс. Међутим, они нису класични макрофаги пошто разлагање матрикса не обављају [[лизозом]]има унутар ћелије него огромним ванћелијским лизозомом који се налази у простору између остеокласта и коштаног матрикса.
=== Коштани међућелијски матрикс ===
[[Датотека:Illu compact spongy bone serbien.jpg|thumb|400px|]]
[[Датотека:Gray77.png|мини|десно|240п|Остеон]]
Коштани матрикс сачињавају две компоненте подједнаких размера:
* органска и
* неорганска.
Органску компоненту синтетишу остеобласти. Пре него што се изврши његова минерализација матрикс се назива [[остеоид]] и належе уз површину остеобласта и коштаног матрикса.
Остеоид се састоји од:
* у највећем делу (95%) колагена влакна распоређена у слојеве;
* [[проколаген]]а
* [[протеогликан]]а
* [[хијалуронан]]а
* градивних [[гликопротеин]]а.
Неогранску компоненту чине јони калцијума, фосфора, магнезијума, калијума, натријума, бикарбоната и цитрата. Најважнији су јони калцијума и фосфата јер образују:
* кристале [[хидроксиапатит]]а који могу бити у облику танких плочица или штапића и постављени су паралелно са колагеним влакнима;
* аморфни [[калцијум-фосфат]].
== Хистолошка организација - остеон ==
Коштане ћелије и минерализовани међућелијски матрикс образују структуру [[остеон]] (Хаверзов систем) која представља основну структурну јединицу формиране кости.
Остеон је изграђен на врло прецизан начин, састоји се од:
* '''Хаверзовог канала''' у коме су смештени крвни и лимфни судови, као и нервни завршеци;
* '''остеобласти''' ћелије које покривају унутрашњу површину Хаверзовог канала образујући једну врсту [[епител]]оидног слоја и синтетишу компоненте коштаног матрикса;
* '''ламела''' које су распоређене концентрично око Хаверзовог канала и изграђене су од коштаног матрикса, а прожете [[каналикул]]има ;
* '''остеоцита''' ћелија које су кружно распоређене између ламела, а њихови цитоплазматични наставци залазе у каналиће у ламелама;
* '''цемента''', слоја матрикса различитог од оног у ламелама по томе што не садржи каналиће.
Формирана кост се састоји од великог броја остеона који су међусобно повезани системом канала названих '''Фолкманови канали''' ([[Volkmann]]) постављеним под правим или косим углом у односу на Хаверзове канале.
[[Датотека:Illu long bone.jpg|десно|240п|мини|Периостеум и ендостеум дуге кости]]
== Везивни омотачи ==
На површинама костију налазе се везивни омотачи:
* '''[[периостеум]]''' слој који се налази на спољашњој површини кости; он садржи:
** [[фибробласт]]е
** снопове [[колаген]]их влакана
** крвне судове
** [[остеопотентна ћелија|остеопотентне ћелије]], које могу под утицајем различитих надражаја да се диференцирају у остеобласте; образују спољашње ламеле које потпуно обавијају кост:
* '''[[ендостеум]]''' је унутрашњи омотач, танки слој везива са остепотентним ћелијама које образују унутрашње ламеле.
Остеопотентне ћелије оба слоја омогућавају:
* раст костију у ширину
* зарастање преломљене кости
* образовање нових остеобласта.
== Врсте коштаног ткива ==
[[Датотека:Spongy bone - trabecules.jpg|240п|мини|десно|Сунђерасто ткиво под микроскопом - трабекуле (црвено)]]
Кости, дуге и пљоснате, састоје се од две врсте коштаног ткива:
* '''компактног''' које се налази на површини кости, грађено је од остеона и чини 90% скелета; количина коштаног матрикса у овом ткиву износи 95%; годишње се код човека обнови само 4% овог ткива;
* '''сунђерасто''' се налази у унутрашњости кости, грађено је од [[трабекула]] између којих су шупљине које су код дугих костију испуњене [[коштана срж|коштаном сржи]] па је услед тога количина коштаног матрикса много мања (25%)него у компактном ; сваке године код човека се обнови око 25% овог ткива.
== Ремоделирање костију ==
Одстрањивање старог и стварање новог коштраног матрикса чиме се омогућава стално обнављање и одржавање копштаног ткива одвија се током читавог живота. За процес ремоделирања неопходно је учешће:
* остеобласта
* остеокласта
* коштаног матрикса
* хормона: [[паратхормон]]а, [[калцитонин]]а
* различитих фактора раста
* [[цитокинин]]а.
Дешава се кроз фазе које се циклично смењују. Остеобласти, првобитно неактивни, се синтетски активирају и стварају факторе који изазивају настанак прво [[преостеокласт]]а, а затим и њихово удруживање у остеокласте. Остеокласти разарају коштани матрикс стварајући удубљења (лакуне)на његовој површини које се попуњавају активношћу остеобласта и ћелија са остеогеном способношћу. После тога следи опет неактиван период који је истовремено почетак новог циклуса ремоделирања. Код човека један [[циклус]] траје око 3 месеца.
== Окоштавање ==
Дуге и пљоснате кости окоштавају на различите начине:
* унутармембранским начином окоштавају пљоснате кости
* унутархрскавичавим начином врши се окоштавање дугих костију.
'''Унутармембранско окоштавање''' је директан начин окоштавања јер се током њега [[мезенхимска ћелија|мезенхимске ћелије]] трансформишу у остеобласте, што значи да образовању кости не претходи [[хрскавичаво ткиво|хрскавичава]] форма. Сам почетак огледа се у образовању група мезенхимских ћелија које су међусобно повезане преко танких цитоплазматских наставака тако да граде неку врсту острвца. Унутар острвца се складиште прво органске материје матрикса, а затим почиње и његова минерализација чиме се образује [[коштана спикула]]. Коштане спикуле се образују на великом броју места да би се касније, радом мезенхимских ћелија са остеогеним потенцијалом, спојиле у јединствену коштану масу.
'''Унутархрскавичаво (ендохондријско) окоштавање''' је индиректан начин присутан код костију које су у ранијем ембрионалном периоду развића биле изграђене од хијалине хрскавице. Прво долази до делимичног уклањања хрскавичавог ткива да би се на његово место образовало ново, коштано ткиво. У овом процесу веома су значајни крвни судови којима се до хрскавице допремају ћелије са остеогеном потенцијом.
{{посебан чланак|унутархрскавичаво окоштавање}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Bones}}
* [http://www.bionet-skola.com/w/Koštano_tkivo Бионет школа]
* [http://pub.ucsf.edu/magazine/200305/genes.html Article with some info on spongy bone]
{{-}}
==Литература==
{{Лекови за третман болести костију}}
* ''Калезић, М: Основи морфологије кичмењака, ЗУНС, београд, 2001''
* ''Милин Ј. и сарадници: Ембриологија, Универзитет у Новом Саду, 1997.''
* ''Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.''
* ''Пантић, В: Ембриологија, [[Научна књига]], Београд, 1989.''
* ''Поповић С: Ембриологија човека, Дечје новине, Београд, 1990.
* ''Трпинац, Д: Хистологија, Кућа штампе, Београд, 2001.''
* ''Hale. W, G, Morgham, J, P: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд''
* ''Ћурчић, Б: Развиће животиња, [[Научна књига]], Београд, 1990.''
* '' Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.''
[[Категорија:Везивно ткивоХистологија]]
[[Категорија:Скелетни систем]]
| 