Карабин — разлика између измена

Многи карабини, посебно модерних конструкција, су развијени од пушака и у суштини представљају њихове скраћене верзије. Испаљују исту [[Metak|муницију]], мада чeсточесто са мањом почетном брзином услед мање дужине цеви. У многим случајевима карабини и пушке у наоружању појединих земаља нису били сродни у техничком смислу; рецимо користили су другачију муницију и били су другачије конструкције (премда су карабини и даље били слабије конструкције или мање величине). У различитим временским раздобљима пушке су биле чешће од карабина, а важи и обрнуто.

=== Рана историјaисторија: пре 1900. ===

Главна предност карабина је лако ношење. Коњичке јединице су у стању да удобно носе мускете пуне дужине под условом да се ради само о кретању из тачке А у тачку Б (пракса изворних [[драгон]]а, а касније и пешадије са коњима); коњичка јединица, са друге стране, је морала да има покретљивост и да се суочава са непријатељском коњицом у јуришима са исуканим сабљама, па је ношење било каквог дугачког предмета престављало опасaнопасан терет. Карабин у већини случајева није био дужи од сабље у корицама, а оба оружја су ношена тако да врховима не сметају лактовима јахача, а да при томе доњим деловима не сметају коњским ногама.

Карабини су обичнoобично били мање прецизни и имали су мању снагу од дужих мускета (а касније пушака) које је користила пешадија услед краће нишанске лније и мање почетне брзине зрна испаљеног из краће цеви. Са проналаском брзогорећег (малодимног) [[барут]]а, мања почетна брзина из краће цеви престаје да буде толики недостатак. Са временом, коњица као род војске нестаје, али се карабини задржавају код јединица код којих лакше и компактније оружје представља предност, па чак и на уштрб прецизности на већим даљинама и снаге.

За потребе Јуришних одреда војске [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]<ref>А. Животић, “Јуришне (четничке) јединице војске Краљевине Југославије 1940.-1941. године”, Војноисторијски гласник, бр. 1-2, Београд 2003</ref> у Војно техничком заводу у Крагујевцу на основу пушке М1924, произвођене по лиценци Фабрик Насионал {{јез-фра|Fabrique Nationale de Herstal}} из [[Белгија|Белгије]] конструисан је [[Карабин јуришних (четничких) одреда М1924ЧК|карабин М1924ЧК]]. Ознака ЧК је скраћеница за „четнички карабин“, јер је првобитно било предвиђено да се „Јуришни одреди“ зову „Четнички одреди“. Пушка је скраћена по угледу на већ постојећу „соколску пушку“, намењену обуци омладине у гађању. Ручица затварача је савијена на доле ради лакшег руковања, дужина цеви је скраћенaскраћена на 415-{mm}-, а цела пушка на 955-{mm}-. <ref>Часопис „Метак“, 1991, Бранко Богдановић: Југословенска јуришна пушка и нож модела 1924 ЧК</ref> У борбеном комплету је и борбени нож са двостраним сечивом <ref>[http://www.berza-antikviteta.com/index.php?s=v&vbr=2 Берза антиквитета: Нож југословенске јуришне пушке.], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> који служи као бајонет. Оружје је произвођено од априла 1940. до априла 1941. и тачан број произведених комада се на зна. Немци су заробљене примерке увели у наоружање и означили шифром -{G289(j)}- или именом {{јез-нем|Jugoslawisches Komitengewеhr 7,9mm}}, односно „Југословенска комитска пушка 7,9 -{mm}-.

У САД је настављен развој оружја заснованих на оригиналној Стонеровој конструкцији са краја педесетих. Од [[1997]], основно оружје пешадије Армије САД је [[М-4]], карабинска верзија модела [[М16А2]]. Модели М-4 и М16А2 деле око 80% заједничких делова. <ref>[http://www.army.mil/factfiles/equipment/individual/m4.html M-4 Carbine Fact File for the United States Army], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Након вишедеценијског развоја ова пушка је претрпела значајне измене и претворена је у доста поузданије оружје, мада се [[1997]]. на тестовима у пустињским условима показалaпоказала као знатно инфериорнија у односу на Хеклер и Кох -{HK-416}-, Хеклер и Кох -{XM-8}- и ФН -{SCAR}-. Из десет пушака сваког модела је испаљено по 6.000 метака, при чему је М-4 имала 882 застоја, од којих 19 тежих, који су захтевали интервенцију пушкара. ФН -{SCAR}- је имала 226 лакших застоја, -{HK-416}- 223 лакших, а -{XM-8}- 116 лакших и 11 тежих застоја. <ref>[http://www.military.com/NewsContent/0,13319,143790,00.html Army Agrees to M4 Sand Test Shoot-Off], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>

Данас се у САД на комерцијалном тржишту „карабинима“ називају и оружја на пиштољску муницију, која се пуне оквиром великог капацитета, продужене цеви, изведена из аутомата и којaкоја дејствују само јединачно. На овај начин произвођачи оружја избегавају законску класификацију „оружја за напад“ {{јез-енг|assault weapon}}, чија продаја и поседовање потпада под Савезни акт о оружју {{јез-енг|National Firearms Act}} и Акт о контроли ватреног оружја {{јез-енг|Gun Control Act}}. За многе власнике који би волели легално да поседују аутомат, ово представља прихватљив компромис. Иако су у функционалном смислу идентични пиштољским карабинима, ово су у ствари прерађени аутомати. Примери за ово су Бушмастер Карбон 15, калибра 9 -{mm}- {{јез-енг|Bushmaster Carbon 15}}, -{FN PS90}- и „Хеклер и Кох“ -{HK94}-.