Комедија дел арте — разлика између измена

м
Разне исправке
Нема описа измене
м (Разне исправке)
[[Датотека: KDujardinsCommedia.jpg|мини|[[Карел Дижарден]]: Комедија дел арте ([[1657]]) ([[Лувр]]) ]]
'''Комедија дел арте''' ({{јез-ит|Commedia dell'аrte }}), [[комедија]] импровизација настала у [[Италија| Италији]] у првој половини XVI вијека. У комедији је био унапријед одређен само основни садржај и распоред кретања глумаца, а текст су импровизовали глумци у току извођења комада на "отвореној сцени"сцени“. На сцени су се појављивали увијек исти типови: [[Арлекин]], [[Коломбина]], [[Пулчинела]], [[Панталоне]] и др. са сталним карактерним маскама. Ускоро се ова допадљива комедија проширила по Француској и даље Европом. Утицала је на развој комедије XVI и XVII вијека. Супротно овој врсти комедија је „комедија ерудита“ {{јез-ла|comedia erudita}} која има унапријед утврђен текст и интригу.<ref name="Сибир">Група аутора, [[Мала енциклопедија Просвета]], Просвета,Београд, 1959.г.</ref>
[[Датотека: Four_Commedia_dell%E2%80%99Arte_Figures_claude-gillot.jpg|мини|Глумци ]]
==Историјат==
Ова комедија датира из прве половине XVI вијека. Звана је још и „Италијанска народна комедија“ што она и јесте у правом смислу те ријечи. Њен развојни пут тече готово упоредо са развојем [[Мелодрама|мелодраме]]. Она и јесте мелодрама у италијанском стилу. Ни мало наиван живот ове комедије објашњава мобилисаност одређене социјалне структуре са јасно израженим карактером али и идејом спасења. Настаје на и у традицији малих и великих вашара на којима своје шатре разапињу [[Пеливан|пеливани]], улични пјевачи, разноразни шарлатани, из којих искачу и својим сумњивим квалитетима забављају широке народне масе. Прије него би понудили своје, такође сумњиве, производе, пеливани сами или у групи изводе „sketches“ и мим, док улични пјевачи прате своје приче мимиком која се приближава тумачењу ликова, то јест глуми у правом смислу ријечи. Сви они су, на неки начин, настављачи средњовијековних артиста,жонглера, еквилибриста, ако ни по чему оно по статусу социјалне припадности и апсолутним симпатијама и благонаклоностима народа. Они су кокетни а народ се с њима идентификује. <ref name="Саничани">Molinari C, Teatro-Lo spettacolo drammatico nei momenti della sua storia dalle origini ad oggi , Arnoldo Mondadori, Milano ,1972.g.</ref>
 
==Социјална позадина и авангардна улога у позоришту и друштву==
Велељепна мелодрама у италијанском стилу,“народна комедија“ , постала је кључно мјесто дворских свечаности европске аристократије, али је у јавним позориштима била веома популаран облик позоришне забаве и осталих друштвених слојева. Нудила је приступачну, лаку забаву а ипак је била ослобођена изопачености својствене вишем друштуву. Формирала је другачији укус позоришта али и дала свој допринос општој еманципацији другачијег погледа на социјалну правду. Комедија дел арте умјела је да се уздигне до највишег степена друштвене хијерархије а интелектуалци [[Аристокрација|аристократског]] поријекла могли су да је презиру али не и да је заобиђу. Комедија дел арте се често наводи као „чисто позориште“, непатворено, изворно - позориште „у живо“ {{јез-ла|in vivo}}. Тако се први пута у историји човјечанства једно ново позориште, позориште ниже класе, поставило као алтернатива позоришту учених људи. Оригиналност и [[Авангарда|авангардност]] обезбиједили су јој стално мјесто у позоришном [[Пантеон|Пантеону]] али и култури уопшште. Сасвим извјесно и законито учествује у изгледу цивилизацијског профила данашњег "културног човјека"човјека“.<ref name="Саничани" />
 
== Референце ==
1.572.075

измена