Кост — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 3:
 
== Кости у људском организму ==
Све кости у телу чине [[скелет]], а заједно с мишићима кости чине ''систем органа за кретање''. Чврсти су делови тела. Између епифизе и дијафизе налазе се зоне раста. На тим зонама кост расте у дужину док окоштавањем дијафизе расте у ширину. Кост у људи у дужину расте до између 16. и 23. године, а после тога само у ширину, окоштавањем (нпр. кости лoбањелобање и лица).
 
Кости су међусобно повезане покретљивим зглобовима и [[Мишићно ткиво|мишићи]]ма тако да могу покренути тело брзином до 45 -{km/h}-. Кости су чврсте и јаке, шупље унутрашњости, стога нису тешке те чине само 14% наше укупне телесне масе (лакше су од мишића). Кости нису мртва маса у људском [[Организам|организму]], па се зато обнављају кад се преломе. Људски костур има 206 костију.
Ред 15:
 
== Састав кости ==
Кости су активно живо [[Ткиво (биологија)|ткиво]] у телу. Грађене су од коштаних ћелија међусобно повезаних наставцима. Изграђује их [[беланчевине|беланчевина]] [[осеин]] (25% кости), 10% костију чини [[вода]]. Кости имају крвне судове које улазе и излазе из њих, снабдевајући их [[кисеоник]]ом и хранљивим материјама а ослобађају их штетних материја. Одређене кости садрже срж која производи [[крв]]не ћелије. Све кости имају [[Нерви|нерве]] којима осећамо притисак и бол. Дакле, кости су грађене од [[Минерали|минерала]] (претежно [[калцијум]]а) и других [[Хемија|хемијских]] материја које кости чине тврдим и чврстим(око 65%). Те чврсте материје [[ћелије]] излучују у међућелијски простор. Догоди ли се да другим органима треба калциjумакалцијума, тада [[калцијум]] из костију „одлази“ у органе којима је потребнији (нпр. у трудноћи или при нервној напетости).
 
== Болести кости ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Кост