Отворите главни мени

Промене

5 бајтова уклоњено ,  пре 6 година
м
Разне исправке
Облици култова личности су карактеристични за многе [[диктатура|диктатуре]], али могу и постојати у демократским системима. Различити култови личности су постојали на пример у [[Краљевина Италија|фашистичкој Италији]] [[Бенито Мусолини|Бенита Мусолини]], [[Трећи рајх|Нацистичкој Немачкој]] [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]], као и у [[Комунизам|комунистичким]] диктатурама попут [[Румунија|Румуније]], [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], [[Бугарска|Бугарске]], [[Албанија|Албаније]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]] и др.
 
Израз је први пут употребио [[Никита Хрушчов]] у извештају на затвореној седници 20. конгреса [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичке партије Совјетског Савеза]] [[1956|1956.]]. године, где је велишање [[Јосиф Стаљин|Јосифа Висарионовича Стаљина]] и цео систем политичких, пропагандних и репресивних мера који се тим величањем служио, посебно у току последња две деценије Стаљинове власти означио као [[култ]] личности. То доба је такође названо „периодом култа личности“. Наведени су: злоупотреба власти, репресалије против политичких противника, које су укључивале и њихово уништење, партијске [[чистка|чистке]], масовно депортовање „непријатеља народа“, често и сасвим неупућених грађана.
 
Све те злоупотребе, великих размера и последица, требале су, уз фалсификате о историјским догађајима и Стаљиновој улози у њима, обезбедити несметано спровођење Стаљинове самовољне власти. Култ личности се дифернцирао као посебан облик [[аутократија|аутократске]] владавине која се заснива на свеприсутној [[бирократија|бирократизацији]] друштвеног и политичког живота.
1.506.851

измена