Петница (Ваљево) — разлика између измена

== Петничка пећина ==

[[Датотека:Petnicka pecina 1.jpg|мини|лево|250п|Доња пећина - извор реке Бање]]

 

Петница је, ипак, најпознатија по истоименој пећини која се налази на 300 -{m}- од Истраживачке станице. У пећини и њеној непосредној околини пронађена су најстарија сведочанства о животу људи у западној Србији. Истраживање овог археолошког локалитета почело је у прошлом веку када су прва истраживања обавили [[Јосиф Панчић]] и [[Јован Цвијић]]. Поред археолошке она поседује и велику спелеолошку и палеонтолошку вредност. Пећина се састоји од око 600 -{m}- дугих канала и бројних одаја. Подељена је на два дела - Горњу и Доњу пећину. Доња је знатно мања од Горње, али има проходнији улаз. Из ње извире понорница Бања. Горња пећина је, пак, већих димензија и представља сплет одаја и канала. Њена најпространија одаја (тзв. Концертна дворана) има природно осветљење које потиче од два отвора ("вигледи") на таваници. Све ове особине, као и погодни климатски фактори, пружиле су идеалне услове за сигурно склониште људима и живот ретким животињским и биљним врстама. Археолошко-антрополошка истраживања спроведена [[1969]]. године потврдила су да је археолошки локалитет који се налази испред улаза у Петничку пећину, прво комплетно [[неолит]]ско станиште у Југославији, старо 6000 година. На другом локалитету, у самој пећини, откривено је огњиште, кости пећинског медведа, хијене, срндаћа, али и делови војничке опреме из периода [[Римско царство|Римљана]] (укључујући и коцкице за игру), остаци средњовековних збегова локалног становништва и др. Најчешће ископине испред пећине су бројна оружја и остаци керамичких посуда којима су се служили неолитски људи. И поред великог броја артефаката, ово налазиште још увек није потпуно истражено и стални је предмет инетересовања програма археологије у Истраживачкој станици, али и стручњака из свих крајева Југославије и иностранства. На месту Бела стена, на око 5 -{km}- од Петнице су откривени [[уљни шкриљци]] и богато налазиште фосилних биљних и животињских остатака из ранијих геолошких епоха. Недавно је, захваљујући стручњацима ИС Петница и уз помоћ [[Румунија|румунских]] палеонтолога, један од [[фосил]]а идентификован као до сада непозната и нова [[Врста (биологија)|врста]] [[пеликан]]а - српски пеликан (''-{Pellicanus serbica}-''). Занимљиво је да је географ [[Јован Цвијић]] још двадесетих година прошлог века предлагао да [[Универзитет у Београду]] направи центар за теренску праксу својих студената управо у Петници, образлажући то изванредним природним и историјским окружењем на малом простору и добром саобраћајном позицијом. Цвијић је сматрао да је околина Петничке пећине идеална за оснивање установе при тадашњој Високој школи у којој би се млади окупљали и бавили науком.