Свети Николај Охридски и Жички — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 90:
Николај је из Охрида и Жиче развио и многострану међуцрквену делатност. Тако је учествовао [[1930]]. године на Предсаборној конференцији Православних Цркава у [[ватопед|манастиру Ватопеду]]. Затим је радио на обнови општежитељног начина живота у [[манастир Хиландар|манастиру Хиландару]]. Бивао је често на међународним сусретима младих хришћана у свету и на више екуменских сусрета и конференција у свету. Такође је настојао да одржава добре односе са [[Бугари]]на и [[Грци]]ма, као и добре међуверске односе у предратној [[Краљевина Југославија|Југославији]].
 
Николај је био умешан и у познату „Конкордатску борбу“. Остао је између осталога познат Николајев телеграм и Отворено писмо „Господину др Антону Корошецу, Министру унутрашњих послова“ (август 1937) у којем се жали на „пандурски курјачки напад 19. јула на мирну православну литију пред Саборном црквом у Београду“ и на гоњење и хапшење многих недужних православних свештеника и верника широм Југославије.<ref>. </ref> Николај је, уз [[Патријарх српски Гаврило|Патријарха Гаврила]], имао свој удео и у обарању антинародног пакта владе Цветковић-Мачек, због чега је од народа био поздрављен, а од окупатора Немаца посебно омражен.<ref>Поводом 27. марта грађани Краљева, упутили су телеграм честитања Еп. Николају у Београд, на што им је он одговорио телеграмом: „Богу благодарни, народу захвални, гледамо светло у будућност без печата срама“ („Пастирски глас“, бр. 3, 1941).</ref>
 
=== Заробљеништво за време Другог светског рата ===