Леонид Брежњев — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 50:
 
== [[Велики отаџбински рат]] ==
По завршетку војног рока кратко време је [[1936]]. године био директор факултета који је похађао да би убрзо исте године био послан на партијску дужност у регионални центар [[Дњипропетровск|Дњепропетровск]]. Тамо је [[1939]]. године био постављен за партијског секретара задуженог за локалну војну индустрију што је позиција на којој је дочекао [[Операција Барбароса|напад Немачке на Совјетски Савез]]. Као главни одговорни за тамошњу војну индустрију он је одмах на сам дан напада добио дужност да организује премештај локалних фабрика важних за рат на подручје [[Урал]]а. Како је овај посао био довршен [[26. август]]а [[1941]]. када је Дњепропетровск пао у руке Немаца, Брежњев је прекомандован на функцију политичког комесара у војној јединици где је додељен са званичном титулом бригадног комесара. Током [[Битка за Стаљинград|битке за Стаљинград]] Брежњев је био постављен на позицију заменика заповедника политичког одела [[Закавкаски фронт|Закавкаског фронта]] (он се састојао од 2, а понекад и 3. совјетске армије) где је остао све до прекоманде у [[Први украјински фронт]]. На овој новој позицији, где је стигао с чином пуковника [[1943]]. године, поновно је сусрео [[Никита Хрушчов|Никиту Хрушчова]]. Врло вероватно захваљујући том њиховом старом ''великом пријатељству'' Леонид Брежњев је изненада био унапређен у чин генерал-мајора [[1944]]. године. Крај рата дочекао је на позицији начелника политичког одела Четвртог украјинског фронта.
 
== Политичка каријера ==
Ред 61:
 
== Економија и начин владања ==
У својој конзервативној политици Брежњев се одрекао већине нужних економских реформи из доба Хрушчова враћајући се на политику тешке индустрије и утрке у наоружању из доба Стаљина. Резултат тога је постала стална стагнација економије која није била у стању нити приближно да прати развој капиталистичких друштава. [[Пољопривреда]], што је постигла какав такав успех отварањем нових подручја за обраду током владавине претходника, сада је почела да пропада због недовољних улагања што се одвијало у свим осталим економским гранама. Чак станови и [[здравство]], што је најосновније у сваком социјалистичком друштву, доживело је своју стагнацију. Једино што је напредовало у овој суморној атмосфери био је број бирократа што је готово сигурно имало везе с борбама фракција унутар Комунистичке партије тако да је свака од њих желела да намести своје људе на одговарајућа места у државној управи.
[[Датотека:Carter Brezhnev sign SALT II.jpg|250п|десно|мини|Председник [[Џими Картер]] и Брежњев потписују САЛТ II споразум у [[Беч]]у [[15. јун]]а [[1979]].]]
С друге стране Брежњев је уживао у својој ситуацији рушећи редовно морал својих сарадника. Овај државни вођа СССР-а је више него ико пре или касније патио од комплекса сопствене величине што је доводило до неугодних ситуација. Док је држава пропагирала пароле у стилу ''сви смо једнаки'', он је себи куповао луксузну западну робу трошећи на то девизе којих [[Совјетски Савез|СССР]]-а није имао довољно за куповину држави потребних ствари. Готово одмах ступајући на власт Брежњев је дошао у сукоб с војним херојима из [[Други светски рат|Другог светског рата]] шаљући их присилно у пензију јер су истицали како су одиграли важну улогу у коначној побједи. Из перспективе Брежњева, само је он био одговоран за победу у рату док сви маршали, попут Жукова или Коњева, не раде ништа друго него му краду заслужену славу. У складу с таквим мишљењем о себи он је патио од жеље да добије што већи број признања за разне заслуге. Због тога је успео да постане један од људи с највећим бројем одликовања и медаља у историји.
 
У складу с таквим својим стањем ума, захтевао је повећање броја лансирања летелица у [[свемир]] како би добио завист целог свијета за своје успешно управљање државом. То је на крају доводило до редовитих несрећа које су биле последица недовољних контрола пре лансирања што већег броја летелица у што краћем времену.
 
== Последње године ==
Победа Брежњева током унутарстраначких борби је убрзо постала Пирова пошто се његово здравствено стање почело погоршавати, а власт ће поновно да се врати у руке фракције око Суслова. Како се током целе владавине није бавио унутрашњом политиком (осим кадровских борби) тако се и сада пред крај живота ништа није променило. Док је потписивао споразум [[САЛТ II]] и нелегално слао совјетску војску у [[Авганистан]] (без допуштења [[Политбиро]]а) није размишљао о последицама по економију, а амерички одговор довео је државу у проблеме када је био проглашен ембарго на продају жита СССР-у. Од те [[1980]]. године Брежњев је остао усамљени, изоловани старац који је окружен функционерима што захтевају промене којима се он противио. Нити смрт Косигина [[1980]]. и Суслова [[1982]]. године то нису промениле пошто је власт прешла у руке Андропова и пре смрти тадашњег вође. Леонид Брежњев умро је након дуге и тешке болести [[10. новембар|10. новембра]] [[1982]]. године у [[Москва|Москви]].
 
== Породица ==
Линија 87 ⟶ 93:
{{Маршали Совјетског Савеза}}
{{Хладни рат}}
{{клица-политичар}}
 
{{DEFAULTSORT:Брежњев, Леонид}}