Главњача — разлика између измена

6 бајтова додато ,  пре 8 година
 
=== Период између два светска рата ===
После стврања [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], [[1918]]. године, наступио је нови период у раду „Главњаче“, која је све више постајала политички затвор. На то су посебно утицали доношење „[[Обзнана|Обзнане]]“, децембра [[1920]], доношење „Закона о заштити државе“, јуна [[1921]]. и увођење „[[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]]“, јануара [[1929]]. године. Тадашњи главни противници режима били су припадници Комунистичке партије Југославије (КПЈ), а поред њих хапшени су и прогањани и сви национални и [[сепаратизам|сепаратистички]] покрети - хрватски, македонски, црногорски, албански и др. О тортури у „Главњачи“ током [[1920е|двадесетих година]] [[20. век]]а писао је београдски адвокат Рајко Јовановић у брошури „Главњача као систем“, 1928. године, у којој је изнео податак да је кроз Главњачу током 1921. прошло око 15.000 затвореника. Такође он је и наводио и примере најбруталнијих мучења којима су подвргавани затвореници.
 
Услед све већег броја затвореника у „Главњачи“ су завладали „немогући услови“ - у ћелији која је имала места за 60-70 притвореника, држано је њих око 350. Због тога је 1927. године поред „Главњаче“ изграђена нова зграда за Одељење техничке полиције. ТимТиме је затвор добио два дворишта - једно саза затворенике-криминалце, а друго за [[политички затвореник|политичке затворенике]]. Отприлике у исто време била је изграђнаизграђена и зграда на Обилићевом венцу (''данас зградзграда [[ТАНЈУГ]]-а'') у којој се налазило средиште Управника града и неколико организационих јединица, међу којима и Опште одељење (''тадашња политичка полиција''). У овој згради се налазио и затвор за политичке затворенике.
 
За „популарност“ „Главњаче“ као једног од најгорих мучилишта најзаслужнији су били управо њени службеници - полицијски агенти који су се истицали својом суровошћу. Неки од најсуровијих су били: [[Драгомир-Драги Јовановић|Драги Јовановић]], [[Милан Аћимовић]], [[Светозар Вујковић]], [[Бошко Бећаревић]], [[Ђорђе Космајац]] и др.
Анониман корисник