'''Андреј Андрејевич Власов''' ({{јез-рус|Андре́й Андре́евич Вла́сов}}; [[Ломакино]], [[14. септембар]] [[1901]] — [[Москва]], [[1. август]] [[1946]]) је био [[СССР|совјетски]] официр ([[генерал-лајтант]]), који је током [[Други светски ратДругограт|Другог светског рата]] сарађивао са [[нацистичка Немачка|нацистичком Немачком]]. Власов се истакао борећи са на совјетској страни у [[битка за Москву|бици за Москву]]. Командовао је [[2. ударна армија|2. ударном армијом]] у [[Љубанска офанзива|Љубанској офанзиви]] када је пао у немачко заробљеништво и пристао да сарадњу са руководством Трећег рајха против СССР и стао на чело [[Руска ослободилачка армија|Руске ослободилачке армије]], колаборационистичке организације састављене од ратних заробљеника и емиграната. Власов је био вођа [[Руски ослободилачки покрет|Руског ослободилачког покрета]], председник Президијума ослобођења народа Русије (1944—1945), главнокомандујући РОА (28 јануара — 12 маја 1945). 1945. године заробила га је [[Црвена армија]], и 1946. осуђен је на смрт због [[издаја|издаје]], лишен одузимањем чина и државних награда.
