Карл Либкнехт — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 9:
| датум_смрти = [[15. јануар]] [[1919]].
| место_смрти = [[Берлин]]
| држава_смрти = [[Вајмарска
| народност =
| вероисповест =
Ред 30:
Карл се оженио са Џулијом Парадиес [[8. мај|8. маја]] [[1900]]; пар је имао два сина и ћерку, пре него што је Либкнехтова жена умрла [[1911]].
Као адвокат, Либкнехт је често бранио друге левичарске социјалисте који су били на суду због преступа попут кријумчарења социјалистичке пропаганде у [[Русија|Русију]], у шта је и сам био умешан. Постао је члан [[СПД]] [[1900]], и био је председник Социјалистичке омладинске интернационале од [[1907]]. до [[1910]]; Либкнехт је такође опсежно писао против [[милитаризам|милитаризма]], и један од његових текстова, „милитаризам и антимилитаризам“ ("''Militarismus und Antimilitarismus''") је довео до његовог хапшења [[1907]], и био је у затвору осамнаест месеци у [[Глац|Глацу]], у [[
Карл Либкнехт је био активан члан [[Друга интернационала|Друге интернационале]] и оснивач „Социјалистичке омладинске интернационале“. [[1912]], Либкнехт је изабран у [[Рајхстаг]] као социјал-демократа, члан СПД-овог левог крила. Противио се учешћу Немачке у [[Први светски рат|Првом светском рату]], али пратећи партијску политику је гласао да се дозволе потребни ратни зајмови 4. августа 1914. 2. децембра 1914, је био једини члан немачког парламента (Рајхстага), који је гласао против рата. Наставио је да буде главни критичар социјал-демократског руководства под [[Карл Кауцки|Карлом Кауцким]] и његове одлуке да се пристане на рат. У октобру исте године се оженио други пут, историчарком уметности, Софијом Рајс (''Sophie Ryss'').
Ред 38:
Либкнехт је поново ухапшен након антиратних демонстрација у Берлину [[1. мај|1. маја]] [[1916]] — демонстрација које је организовала Спартакистичка лига. Осуђен је на две и по године затвора због велике издаје, а казна је касније продужена на четири године и један месец. Ипак, пуштен је октобра [[1918]], када је [[Макс фон Баден]] амнестирао све политичке затворенике. По избијању [[Немачка револуција|Немачке револуције]], Либкнехт је вршио своје дужности у Спартакистичкој лиги; поново је преузео водећу улогу у групи заједно са Розом Луксембург и објављивао је партијско гласило "[[црвена застава]]" (''[[Die Rote Fahne|Rote Fahne]]'').
[[9. новембар|9. новембра]], Либкнехт је прогласио формирање „слободне социјалистичке републике“ ("''freie sozialistische Republik''") са балкона [[Берлински градски двор|Берлинског градског двора]], два сата након што је [[Филип Шајдеман]] прогласио [[Вајмарска
Дана [[31. децембар|31. децембра]] [[1918]]. / [[1. јануар]]а [[1919]], суделовао је у оснивању [[Комунистичка партија Немачке|КПД]]-а (Комунистичка партија Немачке).
Заједно са Розом Луксембург, Леом Јогишесом и Кларом Цеткин, Либкнехт је такође јануара 1919. учествовао [[Спартакистички устанак|Спартакистичком устанку]] у Берлину. Устанку се брутално супротставила немачка влада на челу са [[Фридрих Еберт|Фридрихом Ебертом]] уз помоћ остатака немачке царске војске и десничарских паравојних трупа, [[фрајкори|фрајкор]]а. До [[13. јануар]]а, устанак је угушен. Карла Либкнехта и Розу Луксембург су киднаповали војници Фрајкорпса, и одвели их у хотел Еден у Берлину где су их мучили и испитивали пар сати, пре него што су их погубили и њихова тела бацили канал [[15. јануар]]а 1919.
== Спољашње везе ==
| |||