Давид Бен Гурион — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 34:
[[Датотека:Declaration of State of Israel 1948.jpg|мини|лево|Оснивање државе [[Израел]] [[1948]].]]
 
Године [[1930]]. утемељио је Мапаи, ционистичку радничку странку, а до [[1935]]. постао је председник Извршног комитета Јеврејске агенције за Палестину, званичним надлежником јеврејске Свете земље. Девет година касније ([[1939]]) Велика Британија је направила велику промену у својој дотадашњој пројеврејској политици и ограничила је имиграцијску квоту Јевреја у Палестину. Године [[1944]]. постао је председник Ционистичке светске организације. И у време [[Други светски рат|Другог светског рата]] Бен-Гурион је наставио своју борбу сарађујући са Британцима, али је повео политичку и војну борбу против њих у периоду [[1947]] — [[1948]]. године. На крају је дошао до жељеног циља, [[Израел|Република Израел]] је проглашена [[14. мај]]а [[1948]]. године, а он је проглашен премијером новостворене државе (касније је постао и министар одбране). Такође је успео подељене јеврејске илегалне оружане групе стопити у јединствену војску која је поразила [[Арапи|арапске]] инвазијске снаге и освојила полуострво [[Синајска гора|Синај]] који припада [[Египат|Егпиту]]. На унутрашњем плану петнаест година (изузевши период [[1953]] — [[1955]]) водио је своју земљу промовишући усељавање, образовање и развој пустињских крајева. Насупрот оштром противљењу опозиције, Бен Гурион је подржао успоставу веза са [[Западна Немачка|Западном Немачком]].
 
Године [[1963]]. дао је оставку да би, како је рекао, учио и писао; али и због тога што је изгубио подршку у својој странци. На месту премијера и министра одбране наследио га је [[Леви Ешкол]]. Иако је поднео оставку, остао је посланик у [[Кнесет]]у (израелском парламенту) све до пензионисања [[1970]]. године. У том периоду између њега и Есхкола развило се политичко супарништво. У [[јун]]у [[1965]]. године, Бен-Гурион је основао РАФИ странку (Листа израелских радника). На наредним изборима РАФИ је освојио десет посланичких места у Кнесету. Године [[1968]]. РАФИ се придружио МАПАИ странци на чијем је челу сада био Ахдут Ха'авода и оформљена је нова странка — Изарелска радничка странка. Но, Бен Гурион је основао нову странку — Харесхима Хамамлацхтит (Државна листа) која је освојила четири посланичка места у Кнесету на изборима [[1969]]. године. Наредне године Бен-Гурион је отишао у пензију и задњих десет година свог живота је живео у кибуцу Сде Бокер у подручју [[Негев]]. Преминуо је [[1. децембар|1. децембра]] [[1973]]. године.