Хидроелектрана — разлика између измена

 
Поред ових, постоје и негативни утицаји на животну средину. У ситуацији када је акумулационо језеро на равничарској реци, тада долази до успора тока узводно и подизања нивоа подземних вода (случај са хидроелектраном Ђердап). Велико језеро чини промену микроклиме на једном мањем подручју повећањем влаге, па се дешава да поборници заштите културних вредности не дозвољавају прављење акумулација у близини објеката са осетљивим фреско сликарством. Такође, бране прекидају миграционе путеве рибљих врста које се мресте узводно, уколико на брани нема специјално предвиђених пролаза за рибе. Пример за ово је [[јесетра]] у Дунаву која се не појављује откако је направљена Ђердапска брана. Планинске реке које праве кањоне и клисуре су погодне за прављење акумулација са великим падом и потенцијалом хидроенергије, али уз цену потпуног потапања и измене екосистема. Поред овога, у акумулацијама се накупља пуно речног наноса у коме има органског материјала који временом почиње да се распада што доводи до појаве [[метан]]а, гаса који је много опаснији од [[угљендиоксид]]а у смислу ефекта стаклене баште..
 
== Хидроелектране у Србији ==
{{Главни чланак|Хидроелектране у Србији}}
*[[Хидроелектрана Ђердап]]
 
==Види још==