Википедија

Битка код Азенкура — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 11:
|страна1=<center>Енглеска краљевина
|страна2=<center>Француска краљевина
|заповедник1= [[Хенри Пети,V краљ ЕнглескеЛанкастер|Хенри Пети]]
|заповедник2 = [[Шарл Д'Албре]]
|јачина1=5.900
Ред 18:
|губици2 = 12.000-18.000 мртвих или рањених<br/>1.000 заробљеника
}}{{Битке Стогодишњег рата}}
'''Битка код Азенкура''' ({{Јез-фр|Bataille d'Azincourt}}) је била једна од битака [[Стогодишњи рат|Стогодишњег рата]] и одиграла се [[25. октобар|25. октобра]] [[1415]]. године у северној [[Француска|Француској]], крај места [[Азенкур]]. Битка је вођена по киши на дан [[Свети Криспин|Светог Криспина]] између енглеске и велшке армије краља [[Хенри V Ланкастер|Хенрија V]] и француске војске краља [[Шарл VI Луди|Шарла VI]]. Француском војском није лично командовао онемогућени краљ, већ његов главни заповедник војске (Констабл) [[Шарл Д'Албре]].
 
Битка је позната по коришћењу енглеског дугог лука, а стрелци су чинили већи део енглеске војске. Битку је такође овековечио (и донекле додао фиктивне елементе) [[Вилијам Шекспир]] у својој [[драма|драми]] [[Хенри V (драма)|Хенри V]]. Иако се учврстило веровање о одлучујућој победи Енглеза упркос чињеници да су били бројчано далеко инфериорнији, нова истраживања се не слажу са овом тврдњом{{чињеница|date=09. 2009.}}.
Ред 25:
Хенри -{V}- је извршио инвазију на Француску из више разлога. Надао се да ће ојачати своју позицију у Енглеској водећи популаран рат у иностранству. Желео је да побољша своју финансијску позицију освајајући поседе у Француској који би му обезбедили приходе. Желео је такође да учини што више француских племића својим заточеницима, надајући се да би платили откуп или од француског краља изнудили новац за свој повратак кући. Докази такође показују{{чињеница|date=09. 2009.}} да је неколико великаша у области Нормандије обећало Хенрију да ће му завештати своје поседе, али је француски краљ конфисковао њихове поседе.
 
Хенријева војска, која је бројала око 12.000 људи, искрцала се [[13. август]]а 1415. године у северној Француској и опсела луку [[Арфлер]]. Опсада је трајала дуже него што је било очекивано. Град се предао [[22. септембар|22. септембра]], али га енглеска војска није напустила до [[8. октобар|8. октобра]]. Сезона за вођење кампање се ближила крају и енглеска армија је претрпела многе губитке због епидемије. Хенри је одлучио да премести главнину своје војске (отприлике 9.000 војника) до луке [[Кале]], јединог енглеског [[утврђењетврђава|утврђења]] у северној Француској, где би она могла да се поново снабде храном, опремом и муницијом потребном за наставак кампање наредне године.
 
Током опсаде, Французи су успели да сакупе бројну војску која се оформила у околини Руана. Ово није била феудална војска како се то обично мисли, већ војска плаћена на начин веома сличан енглеском систему. Французи су се надали да ће сакупити око 9.000 људи. Када је Хенри V кренуо на север, Французи су му пожурили у сусрет да га блокирају код реке [[Сома (хиндуизам)|Соме]] тесу га натерали да опет окрене на југ и онемогућили му да стигне до Калеа. Енглези су на крају успели да пређу реку код Перонеа и поново кренули на север. Без заштите коју им је пружала река, Французи су оклевали да даљим инсистирањем на директном сукобу. Ограничили су се на то да само прате Хенрија и његову војску, док су с друге стране позивали локалне племиће да им се придруже. Око 24. октобра могло је доћи до битке, међутим Французи су се повукли у ишчекивању појачања. Следећег дана Французи су започели преговоре као тактику одлагања, али Хенри је наредио својој војсци да крене у напад и започне битку коју би радије избегао с обзиром на стање његове војске. Енглези су имали мало хране, прешли су 260 миља у року од две и по недеље, дизентерија је владала међу њиховим редовима и поврх свега су морали да се сукобе са бројнијим и добро опремљеним наоружаним Французима. Међутим, Хенрију је било преко потребно да се домогне сигурности у Калеу и знао је да ако буде још чекао, Французима ће стићи још појачања.
 
И поред тога, Французи су претрпели катастрофални пораз, не само у погледу броја изгинулих, већ и због великог броја изгинулих племића највишег ранга. Победа је отворила Хенрију могућност да оствари све своје циљеве. [[Уговор у Троју|Уговором у Троју]] ([[1420]].) Французи су га прихватили као регента и наследника француског престола. Ово је потврђено његовим браком са [[Катарина Валоа|Катарином Валоа]], ћерком краља Шарла VI.
 
Ипак, Хенри Пети није доживео да наследи трон Француске. Године [[1422]], док је осигуравао положај против даље француске опозиције, умро је од [[дизентерија|дизентерије]] у тридесет четвртој години, два месеца пре смрти Шарла -{VI}-. Наследио га је његов млади син [[Хенри VI Ланкастер|Хенри Шести]], током чије владавине су Енглези истерани из читаве Француске, сем Калеа, захваљујући војним успесима француске војске, предвођене [[Јованка Орлеанка (особа)|Јованком Орлеанком]], и новим краљем, [[Шарл VII Победник|Шарлом VII]].
 
== Ток битке ==
Ред 41:
Битан фактор у бици је терен, који је био веома блатњав од скорашњих киша. Дубоко блато је ишло у прилог Енглезима, јер када би тешко оклопљени француски витезови једном пали, не би могли да устану, што их елиминише као ефективну борбену јединицу. Блато је било довољно дубоко да се један витез угушио након што је оборен у њега. Блато је такође утицало на спречавање француске артиљерије да учествује у бици. Француски самострелци су, као и обично, били постављени иза витезова и тешке пешадије, са чим се Д'Албре није слагао, пошто се сам поставио у прве редове. Француски извори кажу да је Хенри Пети пре битке уверио своје племство да ће сви, уколико буду ухваћени, бити поштеђени и откупљени натраг. Међутим, обични војници неће бити те среће, те им је поручио да би било боље да се боре за свој живот.
[[Слика:AgincourtMap.svg|мини|320п|Положаји енглеске и француске војске пре битке]]
Током три часа после свитања није било битке; затим је Хенри, схвативши да Французи неће напредовати, померио своју армију напред. На око четири стотине [[јардајард|јарди]] од француске линије, након што су укопали дрвене кочеве (зване pealings) под таквим углом да одбију коњицу, битку су једним плотуном отпочели [[Велшки стрелци|велшки стрелци]]. Треба приметити да су овакви посебни кочеви били иновација и да их, у две сличне битке овој, код [[Битка код Кресија|Кресија]] и [[Битка код Поатјеа (1356.)|Поатјеа]], стрелци нису имали.
 
Француске снаге нису представљале сређену војску, већ групу витезова који су се окупили на позив Шарла Шестог. Били су недисциплиновани и немарни према грешкама учињеним код Кресија и Поатјеа, и веома би брзо кретали у акцију. Француски тешки оклопници су јурнули на енглеске стрелце, само да би били скоро потпуно уништени и нагнани у збуњујућ бег. Констабл лично је био на челу борбене линије тешке пешадије која је, оптерећена оклопом, споро напредовала кроз дубоко блато, мучећи се да допре до енглеских пешака. Незграпно напредујући кроз блато, представљали су лаке мете за енглеске стрелце. Међутим, постало је још горе након што су стигли до енглеских редова. Француски редови су били толико тесно збијени да би војници једва подизали оружје да нападну непријатеља. Број жртава се, ипак, почео повећавати. Французи су успели да организовано нападну непријатељске редове и са добрим учинком. Танка линија бранилаца је била потиснута назад, и краљ Хенри је скоро оборен на земљу. У овом тренутку су се енглески стрелци, користећи секире, мачеве и друга оружја, пробили у отворе настале међу сада већ неорганизованим Французима, који нису могли да се изборе са својим неоклопљеним нападачима и били побијени или заробљени. Друга линија Француза је стигла, само да би била окружена мелеом. Њене вође, као и оне из прве линије, су били побијени или заробљени. Заповедници треће линије су тражили и нашли смрт у бици, док су њихови људи јахали у безбедност.
Ред 47:
Једини успех Француза је био напад [[Исамбар од Азенкура|Исамбара од Азекура]], који је изашао из замка Азенкура, на краљев пртљаг. Мислећи да му је нападнута заштитница и да ће нападачи наоружати заробљенике, Хенри је наредио да се исти побију сви до једног (заробљеници су лако могли да дођу до оружја које је било разбацано свуда по пољу). Племићи и старији официри, желећи да задрже могућност откупа талаца, су одбили Хенријево наређење, тако да је крвави посао запао обичнм војницима. Хенријеви поступци су можда били нечовечни, али уколико би се заробљеници наоружали, његова војска је могла бити здробљена између француских снага и заробљеника.
 
Ујутру се Хенри вратио на поље и убио сваког рањеног Француза који је преживео ноћ на отвореном. Све племство је већ било одведено, а било који од простих војника који је остао на пољу је био претешко рањен да би могао да преживи без медицинске помоћи. Укупни енглески губици су бројали тринаест тешких оклопника (укључујући [[Едвард од Норвича|Едварда од Норвича]], [[Едвард од Норвича|другог војводу од Јорка]], унука [[Едвард ТрећиIII Плантагенет|Едварда Трећег]]) и око стотину пешака. Французи су изгубили најмање дванаест хиљада људи и више рањених, укључујући констабла, тројицу војвода, петорицу грофова и око деведесет барона; хиљаду је одведено у заробљеништво, међу њима [[Шарл од Орлеана|војвода од Орлеана]] (познати песник [[Шарл од Орлеана]]) и [[Жан ле Менгр]], маршал Француске.
 
=== Значајније жртве ===
Ред 57:
*[[Фредерик од Лорене]], [[војвода од Водмона]] (рођен [[1371]])
*Роберт, гроф од Марлоа и Соасона
*[[Едвард III Плантагенет|Едвард III]], [[војвода од Бара]] ([[Војводство Бар]] је изгубило своју независност као последица његове смрти)
*Жан Шести, гроф од Русија
*[[Едвард од Норвича]], [[други војвода од Јорка]] (рођен [[1373]])
Ред 71:
== Види још ==
*[[Битка код Кресија]]
*[[Битка код Поатјеа (1356.)|Битка код Поатјеа]]
 
== Литература ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Битка_код_Азенкура”