Битка за Грчку — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 28:
Ујутро, [[7. април]]а, уз снажну артиљеријску, тенковску и ваздушну подршку немачке јединице су кренуле у напад, али опет без значајнијих успеха, јер нису заузеле ниједно заначајније утврђење Метаксасове линије. Грчка војска је у прва два дана рата успела да задржи своје одбрамбене положаје источно од Струме, али је ситуација код Дојранског језера постајала све тежа. До [[9. април]]а Грци су храбро и упорно бранили своје положаје на линији источно од планине Беласица где се налазило тежиште немачког напада. Међутим, грчка Источномакедонска армија нашла се у тешком положају када је немачка 2. оклопна дивизија 18. корпуса прешла југословенско-грчку границу, заобишла леви бок грчких јединица и [[9. април]]а у 07.00 часова заузела град [[Солун]]. Одсечене грчке јединице источно од реке [[Вардар]] предале су се истог дана око 13.00 часова.
 
Следећих дана немачке јединице нападају грчко-британске јединице у западној [[Македонијаегејска (Грчка)Македонија|грчкој Македонији]]. Немачки 18. и 40. корпус имају за циљ да брзим продорима онемогуће повлачење грчке војске из [[Албанија|Албаније]] и организовање нове грчке линије одбране Олимп – Смоликас – грчко-албанска граница. Претходнице ових немачких корпуса [[10. април]]а су заузеле град Флорину и тако испуниле задатак да онемогуће организовање грчке одбране на Олимпу. Грчка Западномакедонска и Епирска армија [[7. април]]а кренуле су у напад према Албанији, али су се због дубоких немачких продора на другим секторима повукле на почетне положаје.
 
Дана [[13. април]]а у напад је кренула 9. италијанска, а [[14. април]]а и 11. италијанска армија са својих положаја у Албанији. Истовремено немачке снаге поступно су свладавале отпор грчко-британских јединица код Олимпа и наставиле напад до избијања у [[Тесалија (област)|Тесалији]]. До [[21. април]]а немачко-италијанске јединице наставиле су да концентрисано надиру у намери да опколе и разбију грчко-британске јединице које су и даље пружале отпор. Немачко ваздухопловство снажно је бомбардовало луке у Јонском и Егејском мору, а ловачки авиони стално су тукли грчко-британске колоне. Након што су [[19. април]]а немачке јединице избиле у Тесалију и заузеле град [[Лариса|Ларису]], а делом јединица наставили према [[Јанина|Јанини]] с намером да пресеку одступницу грчким снагама које су још биле у [[Епир (историјска покрајина)|Епир]]у.
 
Енглези, увидевши немогућност даљег ефикасног пружања отпора у Грчкој и забринути због слабе одбране острва Крит, које је својим идеалним положајем омогућавало контролу над источним Средоземљем започели су евакуацију својих јединица из Грчке. То је пољуљало морал грчким војницима и официрима, али су они решили наставе да пружају отпор. Британци су се повукли у ноћи 19. на [[20. април]]а према [[Термопили]]ма, док су за њима продирале немачке јединице које су без проблема заузеле градове [[Волос (град)|Волос]], [[Фарсала|Фарсалу]] и Ламију, а у Епиру су немачке снаге избиле пред град Јанину и тако угрозиле одступање грчких јединица које су се невероватно споро повлачиле из Албаније. Након што је у договору са заповедницима 1. и 2. корпуса, заповедник 3. корпуса Колакоглу, сменио команданта Епирске армије генерала Дракоса, без одобрења Врховне команде Конакоглу је почео преговоре са Немцима [[21. април]]а. Тако је [[23. април]]а у Солуну потписана капитулација грчке војске. Истог дана грчки краљ Георг II и влада напустили су Атину и авионом побегли на острво Крит. Након свега тога грчко Врховно заповедништво које није желело да призна капитулацију, прикупило је мањи број лојалних и оданих јединица и све до [[30. април]]а те грчке јединице штитиле су одступницу британцима који су се убрзано повлачили.