Битка код Граника — разлика између измена

'''Битка код Граника''', за коју [[Аријан]] каже да је ''„била коњичка битка, али је већма наликовала на пешачку...“'',<ref>-{Arr., ''Anab.'' I 15}-</ref> одиграла се када је у [[Атина|Атини]] архонт био Ктесикле, а у [[Рим]]у непосредно пре тога били изабрани конзули Гај Сулпиције и Луције Папирије, како сазнајемо од [[Диодор са Сицилије|Диодора са Сицилије]]<ref>-{Diod., I 17. 1}-</ref> (рано лето [[334. п. н. е.]]), између [[МакедонскоСамуилово царство|Македонаца]] и њихових савезника с једне стране, и [[Персијско царство|Персијанаца]] и грчких плаћеника с друге. До окршаја је дошло на [[Граник (река)|реци Граник]]у, на Пропонтиди.<ref>-{Fanula Papazoglu, ''Istorija helenizma'', Skripta Internacional, Beograd 1995, 82 ISBN 86-7118-001-8}-</ref>

После смрти свог оца [[Филип II Македонски|Филипа II Македонског]], [[Александар Велики|Александар Македонски]] је учврстио своје позиције у [[Античка Грчка|Грчкој]] и упутио се у [[Азија|Азију]] [[334. п. н. е.|334. године п. н. е.]] Прешао је [[Дарданели|Хелеспонт]] и кренуо цестом према [[престоницаглавни град|престоници]] [[Фригија|Фригије]]. Више [[сатрап]]а [[Персијско царство|Персијског царства]] се ујединило и заједнички кренуло у [[битка|битку]] против Александра. Желели су битку на [[Граник (река)|реци Граник]]. Грчки плаћеник Мемнон из Родеса је предложио политику [[Спржена земља|спржене земље]] испред Александрових трупа, али су тај предлог остали одбили.

[[Персијанци]] су поставили своју [[коњицаkonjica|коњицу]] испред [[пешадијаpešadija|пешадије]] и повукли се на десну (источну) обалу реке. Александар их је срео 3. маја. Према једним изворима, напао је истог дана, а према другима, прешао је реку и напао у зору следећег дана.

[[Александар МакедонскиВелики|Александар]] је предводио елитну тешку [[коњицаkonjica|коњицу]] на десном крилу. [[Тесалија (област)|Тесалијска]] коњица се налазила на левом крилу. У средини се назила [[фаланга]].

[[Битка]] је почела нападом [[коњицаkonjica|коњице]] и лаке [[пешадијаpešadija|пешадије]] са [[Античка Македонија|македонског]] левог крила под командом [[Парменион]]а. [[Персијанци]] су знатно појачали ту страну и одбили напад. Александар је предводио своју елитну [[коњицаkonjica|коњицу]], формирајући класични [[клин]]. Та формација у облику клина ударила је у центар [[Персија|персијске]] линије.

Затим се [[Античка Македонија|македонска]] коњица окренула улево и ударила на [[Персија|персијску]] коњицу укључену у борбу са левом страном [[Антички Македонци|Македонаца]]. Отворила се рупа у недавно испражњеном месту, па је [[Античка Македонија|македонска]] пешадија продирала ударајући на релативно лошу [[Персија|персијску]] пешадију у позадини. Кад су видели да центар губи, оба крила персијске [[коњицаkonjica|коњице]] су се повукла. [[Pešadija|Пешадија]] је такође бежала и страдала у бегу.

Укупни губици [[Античка Македонија|Македонаца]] су 100 до 200. Убијено је 1000 [[Персија|персијских]] коњаника и 3000 пешака, док је 2000 грчких плаћеника заробљено. Заробљени грчки плаћеници сматрани су издајницима, па су претворени у [[ропство|роб]]ове.