Џејмс Медисон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 2:
| име = Џејмс Медисон
| слика = James Madison.jpg
| функција 1 = 4. [[председник Сједињених Америчких Држава|председник САД]]
| почетак функције 1 = [[1809]]
| крај функције 1 = [[1817]]
Ред 13:
| датум_смрти = [[28. јун]] [[1836]].
| место_смрти = [[Монтпилијер]]
| држава_смрти = [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
| држављанство =
| народност =
Ред 21:
}}
 
'''Џејмс Медисон''' ({{јез-енг|James Madison}}; [[Порт Конвеј]], [[16. март]]а [[1751]] — [[Монтпилијер]], [[28. јун]]а [[1836]]) је био [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] политичар и државник, најпознатији по томе што је служио као као четврти по реду [[Председницисписак председника Сједињених Америчких Држава|председник САД]] ([[1809]] — [[1817]]). Такође је познат по томе што је, заједно с [[Џон Џеј]]ем и [[АлександерАлександар Хамилтон|Александром Хамилтоном]] написао ''[[Федералистички списи|Федералистичке списе]]'', једно од најславнијих дела у историји политичке мисли. Хамилтон такође ужива репутацију ''Оца [[Уставустав САДСједињених Америчких Држава|америчког устава]]''.
 
Медисон, син угледног земљопоседника из [[Вирџинија|Вирџиније]], је учествовао у [[амерички рат за независност|рату за независност]] као члан [[Континентални конгрес|Континенталног конгреса]] од 1780. до 1783. године. Поставши уверен како је конфедерални систем преслаб за потребе нове државе, заговарао је јачање централне власти у односу на државе-чланице. Био је једна од кључних особа на Уставној [[Конвенција у Филаделфији|конвенцији у Филаделфији]] на којој је [[1787]]. године донет нови Устав - који је и данас на снази. Након тога је учествовао у изради ''Федералистичких списа'' како би наговорио јавност држава да ратификују Устав.
Ред 27:
Рад на изградњи Устава је Медисон наставио и као [[Дом заступника САД|заступник]] у првим сазивима америчког Конгреса. Године [[1790]]. су на његову иницијативу донети амандмани, који утемељују људска и грађанска права у САД, познати као ''[[Повеља о правима (Сједињене Америчке Државе)|Повеља о правима]]''.
 
Средином 1790-их Медисон је, одбацио своје федералистичке ставове и прикључио се новоствореној [[Демократско-републиканска странка|Демократско-републиканској странци]] на челу с [[Томас Џеферсон|Томасом Џеферсоном]], која се залагала за слабу централну власт и права држава. Када је Џеферсон [[1801]]. године изабран за председника, Медисон је постао његов [[Државнидржавни секретар САДСједињених Америчких Држава|државни секретар]].
 
Џеферсон и Медисон су, као поклоници [[Француска револуција|француске револуције]], из идеолошких разлога подржавали [[Француска|Француску]] у тадашњем [[Наполеонскинаполеонови ратови|сукобу]] са [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Великом Британијом]], и изјављивали како ће захваљујући британској заузетости у Европи моћи америчкој федерацији прикључити [[Канада|Канаду]].
 
Медисон је [[1808]]. године изабран за председника, а његов мандат је био обележен све већом ескалацијом напетости с Британцима, и припремама америчке јавности за оно што је тада било познато као ''Рат господина Медисона''. Осим у североисточним државама, тешко погођеним економским ембаргом против Британије, тај је рат стекао велику популарност па је Мадисон глатко изабран за други мандат [[1812]]. године.
 
Међутим, Медисон је, слично као и Џеферсон, из идеолошких разлога сматрао да САД као демократска држава не смеју да имају снажну стајаћу војску или ратну морнарицу. То је САД скупо коштало када је [[Англо-амерички рат из 1812.|рат]] коначно избио па се испоставило да млада држава ипак није у стању да се носи с британском војном и поморском моћи. Американци су у рату доживели тешке поразе, али је победа у [[Њу Орлеанс]]у - извојевана 15 дана након склапања [[Споразум у Генту|мировног споразума]] - Медисону, његовој странци и будућим америчким историчарима омогућила да тај фијаско представе као блиставу победу.
 
Крај мандата је провео настојећи да спречи Конгрес да одобри изградњу путева, канала и других објеката те на тај начин установи федералну власт на рачун држава-чланица.