Битка код Кресија — разлика између измена

|страна2 = [[Француска]], [[Ђенова|Ђеновљански плаћеници]], краљевства [[Навара|Наваре]], [[Краљевина Чешка (Бохемија)|Чешке]] и [[Балеарска острва|Балеарских острва]]

|заповедник1 = [[Едвард III Плантагенет|Едвард III]]

Битка код Кресија се одиграла између енглеске војске (око дванаест хиљада људи) под заповедништвом [[Едвард III Плантагенет|Едварда III]] и знатно бројчано надмоћнијих француских снага (између тридесет и четрдесет хиљада људи) [[Филип VI Валоа|Филипа VI]]. Убедљива победа [[Енглеска|Енглеза]] је резултат ефикасније тактике и бољег наоружања показујући успех модерног војног концепта ватреног оружја и његове важности у добијању битака. У бици је показана ефикасност [[велшки лук (оружје)|велшког дугог лука]] (коришћеног од стране великог броја енглеских стрелаца) у односу на катастрофалан неуспех тешко оклопљених француских коњаника. Иако је конвенционално ратовање предвиђало да ће стрелци имати слаб учинак у борби против оклопљених јединица које би, по правилу, требало да десеткују стрелце када им приђу, код Кресија, а касније и код [[битка код Азенкура|Азенкура]], епилог је био сасвим супротан.

„''Енглези, који беху распоређени у три одреда и сеђаху на својим положајима, кад видеше непријатеље своје како напредују, смело усташе и у бојни ред стадоше... И знати морате да ови краљеви, [[ерл]]ови, [[барон]]и и остали [[лорд (вишезначна одредница)|лорд]]ови француски не напредоваху у бојном поретку... Ту би око петнаест хиљада ђеновљанских [[самострел]]аца; али они беху заморени, јер мораху да тај дан пешаче шест лига, под пуном опремом и са својим самострелима. Они рекоше [[констабл]]у да тог дана нису спремни ни на каква велика дела; тад рече ерл од Аленсона: ‘То и добисмо кад такве јаднике у своју узимамо војну, јер они неће успети кад год нам затребају’.''“

Први напад је уследио од стране [[Ђенова|Ђеновљана]] који су бомбардовали енглеске положаје у нади да ће донекле разбити бојни ред Енглеза уплашити њихову пешадију. Овај напад је пропраћен и звуцима разних инструмената које је Филип VI наредио да се донесу, такође са циљем застрашивања непријатеља. Међутим, ефекта није било ни изблиза у оној мери коју је Француски краљ очекивао. Наиме, самострелци су могли да у току минута испале стреле три до пет пута, док би енглески [[Велшки лук (оружје)|дуголуки]] стрелци за исто време лансирали три до четири пута више баража! Такође, многи самострели су били оштећени влагом, те нису могли да раде. Енглески војници су ово избегли тако што су једноставно скидали канапе са својих [[лук (вишезначна одредница)|лук]]ова и чували их на сувом месту док се време не побољша. Оно што је додатно деморалисало Ђеновљане је то што нису имали своје пависе (врста штитова). Након извесног времена самострелци су, уз значајне губитке, кренули да се повлаче. Многи су били посечени чак и од стране француских витезова који су проценили повлачење Ђеновљана као кукавичко. По Фроасару, Филип VI је наредио покољ плаћеника. За то време, Енглези настављају са паљбом док [[Велс|велшки]] и [[корнвол]]ски пешадинци напредују. Многи француски витезови су тада погинули.

Видевши неуспех ђеновљанских плаћеника, француска [[konjica|коњица]] је похрлила напред, организована у бојне редове. Међутим, уређен напад је био онемогућен претходно направљеним препрекама - рововима и јарковима, као и самим нагибом терена. Док су француски [[витез]]ови јуришали, енглески стрелци су сејали смрт по нападачима. Ниједан од чак шеснаест напада оклопљених витезова није успео да разбије енглеске редове. У једном тренутку, одред Едварда Црног Принца је био нападнут. Његов отац, Едвард III, одбио је да му пошаље помоћ. Касније је објаснио да је желео да „подстакне свог сина на бој“. У сваком случају, Црни Принц се показао и доказао као одличан војник.

Следећа већа битка Стогодишњег рата је била [[битка код Поатјеа (1356.)|битка код Поатјеа]] - такође пораз за Французе, под не тако другачијим условима него код Кресија.

* [[Битка код Поатјеа (1356.)|Битка код Поатјеа]]