Битка код Хадријанопоља — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м
м (Бот: исправљена преусмерења)
|датум = [[9. август]] [[378]].
|резултат = Одлучна победа Гота
|страна1 = [[Византијско царство|Источно римско царство]]
|страна2 = [[Готи]]
|заповедник1 = [[Валенс]]†
|губици2 = непознато
|}}
Друга '''Битка код Хадријанпоља''' ([[9. август]] [[378]]) вођена је између [[Римљаниантички Рим|римске]] војске, предвођене царем [[Валенс]]ом и [[Готи|готских]] побуњеника (углавном [[Тервинзи|Тервинга]], потпомогнутих [[Грејтунзи|Грејтунзима]], сарматским [[Алани]]ма и локалним устаницима) којима је командовао [[Фритигерн]]. Битка се одиграла код Хадријанпоља (данас Једрене, на граници [[Бугарска|Бугарске]] и [[Турска|Турске]] ) и завршила се убедљивом готском победом након које су Римљани били присиљени да прихвате варваре као савезнике насељене на територији царства. Битка је била део [[Готски рат 377—382.|Готског рата 377—382.]] и представљала је једну од најзначајнијих битака у римској историји, јер је отпочела процес који ће се завршити коначним колапсом [[Западно римско царство|Западног римског царства]] у 5. веку.
 
==Увод==
Међутим, када су Готи прешли [[Дунав]], у њиховим редовима је завладала глад, а локални римски намесници су једним делом били корумпирани, а једним делом римска администрација није била у стању да Готима допреми довољно хране. Када су римски чиновници почели Готима да продају псеће месо у замену за робове, међу којима је било и готске деце, [[Готи]] су се побунили. Управо захваљујући подмитљивости римских великодостојника, Готи су успели да прошверцују оружје са собом. Суочен са мотивисаним и добро наоружаним противником, Валенс, који је у то време боравио на Истоку, је затражио појачање од свог синовца и западног савладара [[Грацијан]]а. У току прве две године од почетка готског устанка ни једна ни друга страна нису могле да остваре одлучнију победу.
 
Валенс је 378. одлучио да лично преузме команду и [[30. мај]]а је из [[Антиохија|Антиохије]] са делом војске из Сирије допутовао у [[Византијски Цариград|Константинопољ]]. Војсковођа Себастијан, који је управо стигао из Италије, послат је са око 2.000 људи да реорганизује римску одбрану у Тракији. Недалеко од Једрена, Себастијан је успео да сатера један готски одред у клопку и уништи га. Након тога, [[Фритигерн]] је окупио главнину своје војске у подунавским градовима Нови и Бероји (данас бугарски градови [[Свиштов]] и [[Стара Загора]]). У међувремену, Грацијанова војска се на горњем Дунаву успешно одбранила од [[АламаниАлемани|Аламана]], а њена претходница, која је стигла чак до [[Ђердапска клисура|Ђердапа]], на неких 400 -{km}- од Једрена, сукобила се ту са Аланима и након тога повукла се ка главнини коју је западноримски цар доводио из правца Паноније.
 
Вести о успесима римске војске су охрабрили Валенса и улили му самопоуздање. Грацијан га је путем писма замолио да сачека појачање, а сличног су мишљења биле и Валенсове војсковође. Ипак август истока је одбио предлог Фритигерна који је 8. августа затражио обнову мира и споразума о савезништву по цену да цар Готима уступи земљу за насељавање. Валенс је сматрао да ће му бројчана надмоћ донети победу, али није рачунао на готску коњицу која је у то време била расута у потрази за пленом.
=== Састав ===
[[Датотека:Roman_soldier_end_of_third_century_northern_province.jpg|240п|мини|десно|Модерна реконструкција опреме и оружја римског војника из 4. века.]]
Валенс је под својом командом имао одреде који су могли припадати било којој од наведене три мобилне војске: Трачку војску, која је била стационирана на источном Балкану, али је током дотадашњег рата са Готима могла претрпети тешке губитке, Прву и Другу војску из цареве пратње (''-{in praesentalis}-''). Ове две војске су обично биле стациониране у Цариграду и околини, како би се увек нашле цару при руци, али су вероватно учествовале 376. у рату против [[СасанидскаСасанидско Персијацарство|Персије]] и сада су пребачене на запад.
 
Валенсова војска се састојала од ветерана и људи вичних рату. Међу укупних 7 легија налазила се Легија Прва Максимијана (Legio I Maximiana) и помоћни одреди од око 700 до 1.000 људи. Коњица се састојала од стрелаца на коњима и царске гарде, али се показало да је ова коњица чинила слабији део римске војске и разбежала се по доласку готске коњице. Биле су ту и две чете арапске коњице која је додуше била више вична чаркама него отвореној битки.
Око 2.30 поподне Римљани су нереду избили пред готски логор који је био подигнут на врху брда. [[Готи]] су, са изузетком њихове коњице, заузели положај испред круга састављеног од кола, где су им биле смештене породице и имовина. Фритигернов план био је да одгоди битку и да тако пружи довољно времена коњицици да се врати. Готи су запалили околна поља како би димом омели и узнемирили Римљане, а затим су почели преговори о размени талаца. Преговори су утицали да римској војсци попусти пажња, пошто се чинило да је имала бољу почетну позицију, али је Фритигерн са друге стране зарадио драгоцено време.
 
Један део римске војске је започео битку без наређења, можда у уверењу да ће остварити лаку победу или су пак били су исувише нестрпљиви да се освете Готима након две године неспутаног готског харачења по [[Балканско полуострво|Балкан]]у. Стрелци на коњима царске схоле, под командом иберијског кнеза Бакурија, су отпочели битку, али пошто су остали без подршке лако су потиснути. Кад је римско лево крило стигло до готског логора, било је већ прекасно. Управо у том тренутку стигла је готска коњица, призвана од стране гланика упућених из круга кола. Коњица је пружила подршку пешадији и опколила римску војску, која је већ била у нереду након неуспеха првог напада. Римљани су се затим повукли у подножје брда, али ту им је било отежано маневрисање услед оптерећености тешким оклопом и дугим штитовима. Жртве, исцрпљеност и психолошки притисак довели су до потпуне пропасти римске војске. Готска коњица је наставила са својим нападима и масакр се наставио све до сутона.
 
==Смрта Валенса и последице==
1.572.075

измена