Јаша Продановић — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м
м (Бот: исправљена преусмерења)
Био је министар просвете у Влади [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], као члан Самосталне странке. Године [[1910]]. као министар народне привреде спровео кроз Народну скупштину Закон о радњама, којим су створене радничке и друге коморе, и уведено заштитно радничко законодавство. Године [[1919]]. био је један од оснивача [[Демократска странка (Југославија)|Демократске странке]], а већ исте године заједно са [[Љубомир Стојановић|Љубом Стојановићем]], издваја из ње [[Југословенска републиканска странка|Републиканску странку]], око разлаза по питању државног уређења - демократе су признавале монархију као фактичку реалност, док су се републиканци чврсто залагали за промену државног уређења у Републику. Залагао се за [[федерација|федералистичко]] уређење и супротставио се [[Шестојануарска диктатура|диктатури]] [[александар I Карађорђевић|краља Александра Карађорђевића]].
 
Марта [[1945]]. године изабран је за министра за [[Србија|Србију]] у [[Привремена влада ДФЈ|Привременој влади]] [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]], а после је био потпредседник Владе [[ФедеративнаСоцијалистичка НароднаФедеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]].
 
Године [[1890]]. уређивао је „Народну мисао“; од [[1903]]. до [[1912]]. „Одјек“, од [[1921]]. до [[1923]]. „Гласник Професорског друштва“; писао је политичке брошуре, приредио две антологије народних песама и приповедака, целокупна дела [[Јован Јовановић Змај|Јована Јовановића Змаја]], [[Јован Илић|Јована Илића]], [[Светислав Вуловић|Светислава Вуловића]] и [[Лаза К. Лазаревић|Лазе Лазаревића]]. Био је члан оснивачког и редакционог одбора „Дела“ и „Српског књижевног гласника“ и сарађивао у свим знатнијим књижевним и политичким листовима.
1.572.075

измена