Битка код Солферина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 2:
{{Битка
|битка =Битка код Солферина
|део=[[Други рат за уједињење Италије|Аустријско-сардинијски рат]]
|слика = Napoléon III à la bataille de Solférino..jpg
|опис_слике =Наполеон III у бици код Солферина
|датум =[[24. јун]] [[1859|1859.]]
|место =Солферино, Италија
|резултат=француско-сардинијска победа
|страна1= {{зас|Француска}} [[Друго француско царство]]<br />{{зас|Италија|1861}} [[Краљевина Пијемонт-Сардинија]]
|страна2={{застава|Аустријско царство}}
|заповедник1=[[Наполеон III Бонапарта|Наполеон III]] <br /> [[Виктор Емануел II]]
|заповедник2= [[Фрањо Јосиф|Франц Јозеф I]]
|јачина1=118.600
|јачина2=око 100.000
Ред 17:
|губици2=3.000 мртвих<br />10.807 рањених<br />8.638 заробљених или несталих
}}
'''Битка код Солфе'''рина је битка између [[Француска|Француске]] и [[Краљевина Пијемонт-Сардинија|Пијемонта-Сардиније]] са једне стране и [[Аустријско царство|Аустрије]] са друге стране. Битка се одиграла [[24. јун|24. јуна]] [[1859]]. Била је то одлучна битка [[Аустријско-сардинијскиДруги рат за уједињење Италије|Аустријско-сардинијског рата]], у којој су победили Француска и Сардинија под вођством [[Наполеон III Бонапарта|Наполеона III]] и [[Виктор Емануел II|Виктора Емануела II]].
 
==Пред битку==
Италија је дуго времена била подељена између Француске, Аустрије, Шпаније и Папске државе. Почетни сукоб Аустријско-сардинијског рата је била [[битка код Монтебела (1859)]] 20. маја 1859. Аустријске снаге су ту биле три пута бројније, али Французи су победили, па је аустријски главнокомандујући постао још опрезнији. Почетком јуна Ђуљаји је био близу железничкога чвора у Мађенту са доста развученом војском. Наполеон је напао чеоно преко Тичина са делом снага, а са другим делом је напао северније да би са бока напао Аустријанце. Француски план је успео па су се Аустријанци морали повући доста далеко до тврђава у источној Ломбардији, где је гроф Ђуљаји смењен.
 
Заповедништво је преузео сам цар [[Фрањо Јосиф|Франц Јозеф I]], осећајући да ће то бити једноставан задатак да се обрани добро утврђена аустријска територија иза реке Минчио. Франц Јозеф ће први и последњи пут командовати у бици код Солферина. Пијемонтска и француска армија су напредовали и заузели су [[Милано]] и кренули су источно да поразе Аустрију пре него што може Пруска да дође у помоћ. Аустријанци су сазанали да су се Французи зауставили код [[Бреша|Бреше]], па су одлучили да их изненаде наглим преласком у напад. И Французи су кренули у офанзиву, али ниједна страна није знала где се налази друга страна све док се нису срели. Аустријски 7. корпус је био раздвојен од главнине снага и успели су да обране Поцелонго. Остали део аустријске војске се повукао и препустио неколико градова Французима. У исто време у северном делу Ломбардије су италијански добровољци „Алпски ловци“ под заповедништвом [[Ђузепе Гарибалди|Ђузепеа Гарибалдија]] победили Аустријанце код Варезеа и Кома.
 
==Битка==
 
У бици је учествовало око 200.000 војника. Била је то највећа битка после [[битка код Лајпцига|битке код Лајпцига]] [[1813]]. Аустријску војску је предводио аустријски цар [[Фрањо Јосиф|Франц Јозеф]]. После пораза у тој бици цар више никад није предводио војску. Битка је била од огромнога значаја у процесу [[Уједињење Италије|уједињења Италије]].
 
 
Ред 35:
Француска је одмах те територије предала Пијемонту-Сардинији.
==Женевска конвенција и Црвени крст==
Битка је имала дугорочне последице на начин на који се води рат. [[Анри Динан|Жан Анри Динан]] је лично присуствовао бици и био је ужаснут страшним сценама убијања рањених бајонетама. Због тога је започео кампању, а [[1864]]. је предложио [[ЖеневскаЖеневске конвенцијаконвенције|Женевску конвенцију]] у којој је стајало да се морају поштедети болесни и рањени војници. Женевска конвенција је прихваћена 1864, а касније је допуњавана. Касније Жан Анри Динан оснива и [[Црвени крст]].
 
== Спољашње везе ==