Милан Хоџа — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 18 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q349893 |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 8:
| датум_смрти = 27. јун 1944.
| место_смрти = [[Клирвотер]]
| држава_смрти = [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
| народност = Словак
| вероисповест =
Ред 21:
| наследник 1 =
}}
'''Милан Хоџа''' ({{јез-слк|Milan Hodža}}; [[Сучани (Словачка)|Сучани]], [[Аустроугарска]], [[1. фебруар]] [[1878]] — [[Клирвотер]], [[27. јун]] [[1944]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]) је био словачки политичар, државник и публициста. Био је једанаести председник владе [[Чехословачка |Чехословачке]].
== Биографија ==
Милан Хоџа родио се у Сучанима (данас у Словачкој) и добио је изванредно образовање, право је студирао у [[Будимпешта |Будимпешт]]и и [[Клуж-Напока|Клуж]]у а филозофију у [[Беч]]у. Он је владао са седам језика и то мађарским, немачким, енглеским, француским, румунским, српскохрватским као и пољским и имао је великог успеха у журналистици и политици.
Хоџа је био члан Републиканске странке чехословачке ванградске средине. У 6. и 7. влади деловао је као министар земљорадње а у 9. као министар школства и министар просвете а у 10. опет као министар школства док је у 12. био министар земљорадње где је и остао и у 13. и 14. влади.
Од [[1935]]. до [[1938]], Хоџа је постао председник 15. чехословачке владе. Године [[1938]]. одлази у емиграцију најпре у Швајцарску а затим у Француску. Године [[1940|1940.]]. у Француској је основао Словачко народно веће. Одселио се у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и ту је разрадио пројекат Савезе средњоевропских народа. Умро је у Кларватер [[27. јун]]а [[1944]]. године.
За први политички успех може се сматрати избор за посланика у [[Кулпин]]ском срезу. Словачка јавност у [[Војводина |Војводини]] га је познала већ и пре када је [[1903]]. године издавао словачки недељник. Хоџов програм је био јако примамљив за Србе и Словаке у Војводини.
Хоџа је [[1966|1966.]] године посетио [[Кулпин]] и ту рекао:
{{citat|Дошао сам к Вама да поново видим ово место где сам се научио политици и где сам научио да браним народно право.}}
Ред 51:
== Литература ==
* Významní Slovaci v dejinách Kulpína, S Boldocký, T. Radovanov, V. Valentík, [[Кулпин (Њемачка)|Kulpin]] [[2009]].
* DrSc Ján Babiak, M. Hodža a jeho spätosť s osadou Kulpín, Kulpínsky matičiar, Časopis MOMS v Kulpíne 28.júla 2012 ô. 11 ročník X
| |||