Љубомир Клерић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м izvori; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 25:
| наследник 1 =
}}
'''Љубомир Клерић''' ({{јез-нем|Julius Kleru}}; [[Банатска Суботица]], [[29. јун]] [[1844]] — [[Београд]], [[3. фебруар]] [[1910]]) је био српски [[математика|математичар]], професор механике на [[Велика школа|Великој школи]], министар просвете и привреде Србије, проналазач и академик [[Српска
== Биографија ==
Ред 32:
== Дело ==
=== Инжењерска делатност ===
Радио је у Рударском одељењу Министарства финансија Кнежевине Србије, на истраживању гвожђа у Африци и рудишта на [[Рудник]]у и [[
=== Патенти ===
Ред 38:
== Књиге ==
Бавећи се теоријском механиком, написао више научних радова и универзитетски уџбеник ''Теориска механика I-III''. Објавио је 48 књига и радова из механике и математке (потпунији списак у каталозима [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]], одн. [[Универзитетска библиотека
== Политичка делатност ==
Ред 44:
== Признања, одликовања ==
Године 1872. изабран је за редовног члана [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] у чијем ''Гласнику'' је објављивао своје радове. Након оснивања [[Српска
У српско-турском рату учествовао је као минер и награђен је Медаљом за храброст и [[
== Занимљивост ==
Клерић је предложио [[Никола Тесла|Николу Теслу]] за дописног члана Српске краљевске академије, 1894.
Умро је као државни саветник у пензији 21. јануара/3. фебруара 1910. у Београду, и сахрањен на [[Ново гробље
== Литература ==
|