Фан Ноли — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{bez_izvora}}
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 11:
| датум_смрти = [[13. март]] [[1965]].
| место_смрти = [[Форт Лодердејл]]
| држава_смрти = [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
| држављанство =
| народност =
Ред 41:
== Политичко дјеловање ==
 
Године [[1908]]. Ноли је почео студије на [[Универзитет Харвард|Харвард]]у, стекавши диплому [[1912]]. године. Вратио се у Европу да потпомогне албанску независност, крочивши у Албанију први пут [[1913]]. године. Вратио се у САД током [[Први светски рат|Првог свјетског рата]], служивши као вођа организације ВАТРА, која га је заиста довела на место вође албанске [[Дијаспора|дијаспоре]]. Његови дипломатски напори у САД и Женеви стекли су подршку предсједника [[Вудро Вилсон|Вудроа Вилсона]] за независну Албанију, и [[1920]]. године остварили чланство нове државе у младом [[Друштво народа|Друштву народа]]. Иако је Албанија већ прогласила [[Декларација о независности Албаније|своју независност 1912.]] године, чланство у Друштву Народа је предвиђало државу са међународним признањем, коју она до тада није успјела да добије. Године [[1921]]. Ноли је ушао у [[парламент Албаније|албански парламент]] као представник либералне ВАТРА партије, водеће либералне партије у земљи. Служио је кратко као министар иностраних послова у влади Џафера Ипија. Године [[1923]]. је хиротонисан за епископа новопрокламоване аутокефалне Албанске православне цркве. Ово је био период интензивних превирања у земљи између либерала, заступљених од ВАТРЕ, и конзервативаца, које је водио премијер [[Зог I од Албаније|Ахмед Зогу]]. Послије неуспјелог атентата на Зогуа, конзервативци се свете убиством другог популарног либералног политичара, Авни Рустемија. Нолијев говор на Рустемијевом погребу био је тако снажан да су присталице либерала устале против Зогуа и приморале га да побјегне у [[Краљевина Југославија|Краљевину СХС]] у марту [[1924]]. године. Зогуа су накратко наслиједили таст Шефкет Верлаци и либерални политичар Илиаз Вриони. Ноли је именован за премијера и регента [[17. јул]]а [[1924]]. године.
 
== Пад и изгнанство ==
Ред 47:
Упркос својим напорима да реформише земљу, Нолијев „Програм у двадесет тачака“ није био популаран, и његова влада је срушена од групе лојалне Зогуу на [[Бадњи дан|Бадње вече]] исте године. Двије седмице касније, Зогу се вратио у Албанију, и Ноли је побјегао у [[Краљевина Италија|Италију]] под пријетњом смртне пресуде. Вратио се у САД [[1932]]. године и формирао републиканску опозицију Зогуу, који се отада самопрокламовао као [[Зог I од Албаније|краљ Зог -{I}-]].
 
Током наредних година, наставио је своје образовање, студирајући и касније предајући [[Византијавизантијско царство|византијску]] музику, и настављајући развој и промоцију аутокефалне Албанске православне цркве чији је настанак помогао. За вријеме изгнанстава, кратко је у савезу са краљем Зогом, који је побјегао из Албаније прије италијанске инвазије [[1939]]. године, али није било могуће створити чврст антиосовински и антикомунистички фронт.
 
Послије рата, Ноли успоставља неке везе са комунистичком владом [[Енвер Хоџа|Енвера Хоџе]], која је преузела власт [[1944]]. године. Неуспјешно је позвао америчку владу да призна режим, али Хоџино повећање прогона свих религија спречава Нолијеву Цркву од одржавања веза са православном јерархијом у Албанији. Упркос антиклерикално настројеном Хоџином режиму, Нолијев ватрени албански национализам довео је епископа под пажњу америчког [[Федерални истражни биро|Федералног истражног бироа]]. Бостонска канцеларија [[Федерални истражни биро|ФБИ]]-ја је држала епископа под истрагом више од деценије, без коначног исхода.
 
Пред крај живота, Ноли се повукао у [[Форт Лодердејл]], [[Флорида]], гдје је умро [[1965]]. године. Огранак Албанске православне цркве којим је управљао је на крају постао Албанска архидијецеза [[Америчка православнаПравославна црква у Америци|Америчке православне цркве]].
 
Фан Нолијев лик је на албанској [[новчаница|новчаници]] од 100 лека издатој [[1996]]. године, а у центру Тиране му је подигнут споменик.