Еволуција — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 82.28.229.245 (разговор) на последњу измену корисника Обрадовић Горан |
|||
Ред 3:
== Еволуција у [[Биологија|биологији]] ==
Скуп научних теорија и хипотеза о настанку живота, о законима и путовима поступног развоја живога света; развој организама од једноставних према сложенима; развој врсте, популације, или које друге више систематске групе – филогенија. У најширем смислу, процес у којем низом промена или развојних степена живи организам или група организама стиче карактеристичне [[морфологија|морфолошке]] и [[физиологија|физиолошке]] значаје; теорија по којој различити типови животиња и биљака потичу од других преегзистентних типова. Та теорија, према којој се виши облици живота изводе из нижих, темељи се на опсежним проматрањима, ос. на подручјима [[палеонтологија|палеонтологије]], [[ембриологија|ембриологије]], [[поредбена анатомија|поредбене анатомије]], [[генетика|генетике]], [[молекуларна биологија|молекуларне биологије]] (молекуларна еволуција), [[поредбена физиологија|поредбене физиологије]] и животињског понашања. Научно се обликовала почетком [[XIX век]]а. Hacyпpoт тeopиjи еволуције cтojи [[кpeaциoнизaм]].
===Претече теорије еволуције===▼
▲===Претече теорије еволуције===
Еволуцијске мисли јавиле су се већ у старој Грчкој ([[Хераклит]], [[Емпедокло]], [[Аристотел]]). Средином XVIII века [[Карл Лине]], проводећи у својем делу Састав природе (Systema naturale, 1735) категоризацију свих дотад познатих биљака и животиња, строго је заступао начело: »Врста има онолико колико их је од почетка створено« (Tot numeramus species, quot ab initio sunt creatae). Супротно том креационистичком схватању [[Џорџ Луис Леклер]] у делу Историја природе (Histoire naturelle, 1749–88) изражава мисао о промени врста. На темељу проучавања великог броја савремених биљака и животиња, као и опсежног [[палеонтологија|палеонтолошког]] материјала, он закључује да су »све животиње произишле од једнога претка, који се током времена мењао и усавршавао те произвео све животињске родове«. Зоолог [[Лакапед]], аутор поглавља о рибама у Буфоновој Историји природе, тумачи сличност организама подријетлом од заједничкога претка и сматра да су те промене у вези са променљивим утицајем околине, укрштавањем итд. Он говори и о преживљавању боље прилагођених врста и у томе се приближава бити [[дарвинизам|дарвинизма]], тј. теорији о [[природни одабир|природном одабиру]], селекцији. На природословце XVIII век знатно је утицао и [[Лајбниц]] "закон континуитета" или непрекидности, по којем природа не прави скокове, већ је у њој све повезано поступним прелазима, како у подручју [[физика|физичких]], тако и психичких појава.▼
▲Еволуцијске мисли јавиле су се већ у старој Грчкој ([[Хераклит]], [[Емпедокло]], [[Аристотел]]). Средином XVIII века [[Карл Лине]], проводећи у својем делу Састав природе (Systema naturale, 1735) категоризацију свих дотад познатих биљака и животиња, строго је заступао начело: »Врста има онолико колико их је од почетка створено« (Tot numeramus species, quot ab initio sunt creatae). Супротно том креационистичком схватању [[Џорџ Луис Леклер]] у делу Историја природе (Histoire naturelle, 1749–88) изражава мисао о промени врста. На темељу проучавања великог броја савремених биљака и животиња, као и опсежног [[палеонтологија|палеонтолошког]] материјала, он закључује да су »све животиње произишле од једнога претка, који се током времена мењао и усавршавао те произвео све животињске родове«. Зоолог [[Лакапед]], аутор поглавља о рибама у Буфоновој Историји природе, тумачи сличност организама подријетлом од заједничкога претка и сматра да су те промене у вези са променљивим утицајем околине, укрштавањем итд. Он говори и о преживљавању боље прилагођених врста и у томе се приближава бити [[дарвинизам|дарвинизма]], тј. теорији о [[природни одабир|природном одабиру]], селекцији. На природословце XVIII век знатно је утицао и [[Лајбниц]] "закон континуитета" или непрекидности, по којем природа не прави скокове, већ је у њој све повезано поступним прелазима, како у подручју [[физика|физичких]], тако и психичких појава.
===Ламаркова теорија еволуције===
| |||