Пољска уједињена радничка партија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 44:
Године 1956, након [[Двадесети конгрес КПСС|Двадесетог конгреса КПСС]], унутар ПУРП-а су се формирале две струје. Тзв. Натолин фракција била је против програма либерализације, а Пулавијска струја залагала се за већу либерализацију пољског друштва. Доласком [[Владислав Гомулка|Владислава Гомулке]] на место Првог секретара ПУРП-а, Пулавијска струја однела је победу унутар партије. До краја [[1950е|1950]]-их, обе фракције су ишчезле.
Гомулкина политика „пољског пута у социјализам“ постала је популарна међу народом,<ref name=time>{{cite news | title = Rebellious Compromiser | publisher = Time Magazine | date = 10. 12. 1956. | url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,808728-1,00.html | accessdate = 30.11.2011. }}</ref> али није наишла на превелико одобравање у [[Москва|Москви]]. Гомулка је исто тако подупирао прогон неких интелектуалаца и припадника [[Католичка црква|Католичке цркве]] и учествовао у [[
Гјерек је по доласку на чело ПУРП-а започео економске реформе, покренуо прграм модернизације индустрије и омогућио већу производњу свакодневних намирница, све уз помоћ страних зајмова.<ref>[[Тајм (часопис)|Тајмов]] чланак од 14. октобра 1974, [http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,908864,00.html POLAND: Gierek: Building from Scratch], Приступљено 23. 4. 2013.</ref> Такође је оржавао добре односе са француским председником [[Валери Жискар Дестен|Жискаром Дестеном]] и западнонемачким [[Хелмут Шмит|Хелмутом Шмитом]]. Животни стандард у Пољској се повећао током 1970-их, али је почео да успорава након нафтне кризе [[1973]]. године. Нове побуне против повећања цена су избиле [[1976]], након чега цене произовда ипак нису повећане.<ref>[[Тајм (часопис)|Тајмов]] чланак од 8. новембра 1976, [http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,918491,00.html POLAND: The Winter of Discontent], Приступљено 23. 4. 2013.</ref> Гјерек је због тога био принуђен да [[1980]]. покрене нове економске реформе. Повећање цена производа још једном је потакло немире у земљи. Гјерек је дозволио легално деловање синдикату [[Солидарност]] и право на [[штрајк]].
Убрзо накоњ ових догађаја, Гјерека је заменио [[Станислав Канија]]. Канија је признао да је партија починила економске погрешке и потицао сарадњу са Католичком црквом и синдикалним групама. Иако је подупирао тезу да комунисти морају владатри Пољском, Канија није успео да увери совјетско руководство да неће радити потезе који би водили политици Пољске независној од [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]. Дана [[18. октобар|18. октобра]] [[1981]]. године, [[Централни комитет]] ПУРП-а сменио је Канију са положаја Првог секретара и изабрао генерала [[Војћех Јарузелски|Војћеха Јарузелског]].
Дана [[11. фебруар]]а 1981, Јарузелски је постао нови премијер Пољске, а 18. октобра секретар ПУРП-а. Дана [[13. децембар|13. децембра]], прогласио је [[ратно стање у Пољској]]. Такође је потакао рад [[Фронт националног јединства|Фронта националног јединства]] и [[Домољубни покрет за национални препород|Домољубног покрета за национални препород]]. Године [[1985]], Јарузелски је дао оставку на месту премијера и министра одбране и постао председник [[Пољско државно веће|Пољског државног већа]], позиције једнаке председничкој.
Реформе [[Михаил Горбачов|Михаила Горбачова]] утицале су и на Пољску. Након серије штрајлова [[1988]], руководство ПУРП-а било је принуђено да започен преговоре са вођама Солидарности. Након завршетка преговора [[1989]], Солидарност је постала легална организација. Одржани су избори на којима су комунисти освојили 65% места у [[Сејм]]у. Јарузелски је победио у изборима за председника државе. Пошто није успео наговорити [[Лех Валенса|Леха Валенсу]] да комунисти и Солидарност организују велику коалицију, дао је оставку на место Првог секретара. Такође је [[1990]]. године сишао са функције председника, а наследио га је Валенса.
| |||