Краљевина Угарска — разлика између измена

Мађарски назив Угарске краљевине (Magyar Királyság) користи се и за [[Краљевина Мађарска (1920-19461920—1946)|Краљевину Мађарску]], која је постојала од 1920 до 1946. године. У српском језику се за краљевину која је постојала до 1918. године користи назив „Угарска“ (назив води порекло из латинског језика), док се за све друге облике мађарске државности после 1918. године користи назив „Мађарска“, који води порекло из мађарског језика.

Први владари угарског краљевства су били из династије [[АрпадовићиАрпадовци|Арпадовића]]. У раном [[14. век]]у, ова династија је била замењена са [[Анжујци|Анжујском династијом]], а касније са [[Јагелонци]]ма и такође у разним периодима са нединастичким, ненаследним, владарима [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмундом Луксембуршким]] и [[Матија Корвин|Матијом Корвином]].

Становништво средњовековне Угарске било је етнички мешовито и укључивало је [[Мађари|Мађаре]], [[Словени|Словене]], [[Кумани|Кумане]], [[Саси|Сасе]], [[Секељи|Секеље]], [[Јаси|Јасе]], [[Власи (Балкан)|Влахе]], итд. Мађари су у почетку чинили владајући слој угарског друштва, док су [[кметство|кметови]] били углавном Словени.

После пораза угарске војске на Мохачу, централна влада угарске краљевине је ослабила и оставила пуно недоумица око власти. Новонасталу ситуацију су многи желели да искористе и почеле су борбе око превласти и сфере утицаја. Већина угарских племића је изабрала [[Јован I Запоља|Јована Запољу]] за новог владара [[10. новембар|10. новембра]] [[1526]]. године. Мањи део племића, под немачким утицајем, који су се налазили у северном делу тадашње краљевине је подржао [[Фердинанд I, цар Светог римског царстваХабзбуршки|Фердинанда I]] који је био представник [[Хабзбуршка династијаХабзбурзи|Хабзбурговаца]] и [[Аустрија|Аустрије]]. Још за живота Лајоша II је био направљен споразум, у сврху стабилности и одбране краљевине од напасти са истока, да Хабзбурговци преузму власт ако Лајош II умре, а не остави наследника. То се управо и догодило. Фердинанд је изабран за краља северног дела краљевине у [[децембар|децембру]] [[1526]]. године, и од овог времена аустријски хабзбуршки владари носе титулу ''Краља Угарске''. Јован Запоља је [[29. фебруар|29. фебруара]] [[1528]]. поред подршке које је имао у земљи, примио признање и подршку од [[султан]]а Сулејмана Величанственог. Угарском краљевином ''-{[[de facto]]}-'' управљају Хабсбурговци и Турци.

* '''Хабзбуршка Угарска''' (-{''Königliches Ungarn''}-, „Краљевска Угарска") - територија Хабзбуршке монархије, у оквиру које је Угарска наставила да постоји као хабзбуршки посед (види чланак: [[Хабзбуршка МађарскаУгарска|Угарска под управом Хабзбуршке Монархије]]). Ова територија је захватала просторе данашње [[Словачка|Словачке]], северозападни део данашње [[Централна прекодунавска регија|Централне прекодунавске регије]] и [[Западна прекодунавска регија|Западну прекодунавску регију]] у данашњој Мађарској, [[Бургенланд]] и западну [[Хрватска|Хрватску]].

* Територија под директном управом '''Османског царства''', у оквиру које су сви облици угарске државности уништени и замењени облицима османлијске локалне управе (види чланак: [[ОсманлијскаИсторија МађарскаМађарске у Османском царству|Мађарска под Османлијском управом]]). Ова територија је захватала просторе некадашње Угарске, који данас припадају Мађарској (укључујући [[Јужна прекодунавска регија|Јужну прекодунавску регију]]), Хрватској, Србији (Војводина) и Румунији (Румунски [[Банат]], итд).

[[АустроугарскаАустро-угарска нагодба|Аустроугарском нагодбом]] из [[1867]]. године [[Хабзбуршка монархија]] је постала дуална монархија састављена од Аустрије и Угарске и добила назив [[Аустроугарска]]. Ова два дела монархије су имали заједничког владара, војску и министарства финансија и спољних послова.