Београд у Народноослободилачкој борби — разлика између измена

[[Краљевина Југославија]] је [[25. март]]а [[1941]]. пристуила [[Тројни пакт|Тројном пакт]]. Због чега је [[27. март]]а уследио масовни протест у [[Београд]]у и [[Војни пуч од 27. марта 1941.|државни удар]]. Град је [[6. април|6]]. и [[7. април]]а тешко [[Бомбардовање Београда (1941)|бомбардован]] од стране [[Луфтвафе|немачке авијације]] и убијено је на хиљаде људи. Југославију су напале немачке, италијанске, мађарске и бугарске снаге. Београд је окупиран [[13. април]]а, а [[срем]]ска предграђа су ушла у састав [[НДХНезависна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], нацистичке марионетске државе.

Одмах по окупацији Београд је постао центар окупационе власти у [[Србија|Србији]]. У граду су гормирани логори, [[Бањички логор|Бањица]] и [[Логор Сајмиште|Сајмиште]], кроз које је прошло око 450.000 људи, а стрељано је преко 70.000 затвореника. Током читавог рата у Београду је постојао јак покрет отпора, који је вршио саботаже и диверзије, а неколико хиљада Београђана је отишло у [[Партизанскипартизански одреди Југославије|партизанске одреде]] који су дејствовали у околини Београда. Београд је [[16. април|16.]] [[17. април]]а [[1944]]. године, доживео још једно [[Бомбардовањебомбардовање Београда (1944).|бомбардовање]], [[Савезници у Другом светском рату|савезничко]], у којем је погинуло око 1.200 грађана.

Борбе за ослобођење града су почеле [[13. октобар|13.]] и [[14. октобар|14. октобра]], а град је коначно ослобођен [[20. октобар|20. октобра]] [[1944]]. Ослободили су га заједничким снагама, јединице [[НОВЈНародноослободилачка војска Југославије|НОВ Југославије]] и [[Црвена армија|Црвене армије]].

Због хероизма својих грађана, као и жртава које су поднели, град [[Београд]] је [[20. октобар|20. октобра]] [[1974]]. године одликован [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].

О резултатима шестоаприлског бомбардовања [[Београд]]а, немачки пуковник Тусен, као очевидац, [[16. април]]а [[1941]]. године, послао је извештај [[Адолф Хитлер|Хитлер]]у: ''"Према лично добијеним утисцима, ваздушни напад на Београд био је мање у вези са војним операцијама... Битан моменат дејства ваздушног напада на Београд био је изненађење. Кратко пред напад дат је аларм за напад из ваздуха, али се становништво, које је мислило да се ради о некаквој вежби за заштиту из ваздуха, није освртало на то. Напад је био временски концентрисан и изненадио је становништво у кућама или на улицама. Људи су делом још спавали, а сељаци су се баш возили са периферије у центар града на пијаце. Отуда је почетак напада довео до великих губитака, а морални утисак је био веома снажан... Морална последица напада битно је појачана буком „штука“ и бомби, што је стварало утисак сталне претње и онда када је дејство удаљено. Присуство жена и деце и осећај да они ни на који начин не могу ефикасно да се заштите, нити да им се може помоћи, оптерећивало је нерве мушкарцима. Људи који су унезверено тумарали улицама тамо-амо и гледали како им се куће руше, а они остају без крова над главом створили су и сами панику... Лешеви, који су се налазили свуд унаоколо, пружили су језовиту слику. Пошто су у Београду организација за заштиту из ваздуха и служба за спасавање потпуно затајиле, лешеви су данима остали да леже на улицама, посути само цвећем... Материјална последица напада постала је нарочито тешка услед уништења електричних и водоводних инсталација, до чега је готово одмах уследило. Њихово уништавање приликом дужег, сталног напада, довело је, после око две седмице, до катастрофе и људе је приморало да напусте град... "''

Први логор у [[Београд]]у формиран је [[5. јул|5. јула]] [[1941]]. године на [[бањица|Бањици]] у бившој касарни 18. пешадијског пука. Управник логора био је злогласни [[Светозар Вујковић]], некадашњи агент у Управи града [[Београд]]а. Логор је функционисао до почетка октобра [[1944]]. године. За три и по године постојања кроз њега је прошло око 250.000 људи, а убијено је преко 30.000.

На левој обали [[Сава (река)|Саве]], на некадашњем [[Логор Сајмиште|Сајмишту]], [[Немци]] су октобра [[1941]]. године, формирали посебан логор, намењен [[Јевреји]]ма. Касније су поред Јевреја, у логору били заточени и таоци, антифашисти, присталице [[Народноослободилачки покрет Југославије|НОП]]-а и др. Логор је постојао све до јула [[1944]]. године, када је расформиран, јер је био оштећен приликом [[Бомбардовање Београда 1944.|савезничког бомбардовања]]. Кроз логор је прошло око 200.000 људи, од чега је убијено преко 40.000.

Напад Немачке на [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]], [[22. јун|22. јуна]] [[1941]]. године, комунисти и други патриоти у [[Београд]]у дочекали су спремни на акцију. Истог дана састао се Политбиро [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]]. На овом састанку, после свестране анализе новонастале ситуације, одлучено је да се одмах позове у оружану борбу. Проглас с таквим позивом је одмах штампан, и већ [[23. јун|23. јуна]] почело је растурање по [[Београд]]у и целој земљи. Била је то историјска одлука. [[Београд]] се претворио у центар у коме су се бројни руководећи органи [[Народноослободилачки покрет Југославије|НОП]]-а формирали, састајали и доносили планове за покретање оружане ослободилачке борбе.

Политбиро [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] одржао је у [[Београд]]у, [[4. јул|4. јула]] [[1941]]. године, још један историјски састанак, на којем су његови чланови одлучили да се одмах почну оружане акције. Израђен је и детаљан план о покретању партизанских акција и формирању партизанских одреда у целој земљи. После тог састанка, у [[Београд]]у су се, 12. и [[25. јул|25. јула]] појавила још два значајна прогласа [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]]. У њима је детаљно разрађена политичка линија КПЈ и њена платформа у борби за ослобођење земље.

Одазивајући се позиву [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], београдски комунисти и други родољуби су, већ у јулу, почели да у граду врше озбиљне акције против окупатора. Упоредо с акцијама, из [[Београд]]а је велики број младих људи отишао у партизанске одреде који су дејствовали у ближој или даљој околини.

Пред само особођење [[Београд]]а домаћи издајници, агенти и [[Гестапо]] успели су да коначно уђу у траг штампарији, [[29|29.]] јула [[1944]]. године. Полиција је опколила кућу и кренула ка циљу. О овој издаји и о свим догађајима на време су били обавештени Слободан и Бранко. Сав су материјал који се налазио у штампарији уништили и спалили. са упереним пиштољима дочекали су полицију. Нису се предали. последње метке својих револвера оставили су за себе, да не би пали живи у руке непријатељу. како су заједнички радили и у борби положили своје младе животе, тако су и сахрањени у заједничку раку на [[Гробљегробље ослободилаца Београда 1944.|гробљу ослободилаца Београда]]. За свој велики удео у Народноослободилачкој борби и пожртвовану одбрану штампарије, [[1946]]. године [[Бранко Ђоновић]] и [[Слободан Јовић]] су проглашени [[Орден народног хероја|народним херојима Југославије]].

Београд, главни град [[Србија|Србије]] и [[Југославија|Југославије]], ослободиле су [[20. октобар|20. октобра]] [[1944]]. године јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] и [[Црвена армија|Црвене армије]].

Јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] командовао је [[генерал-лајтнант|генерал-лајтант]] [[Пеко Дапчевић]], [[народни херој Југославије|народни херој]], а јединицама [[Црвена армија|Црвене армије]] [[генерал]] [[Владимир Жданов|Владимир Иванович Жданов]].

Поводом тридестогодишњице ослобођења [[Београд]]а, [[20. октобар|20. октобра]] [[1974]]. године, председник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] [[Јосип Броз Тито]], уручио је председнику Скупштине града Београда [[Живорад Ковачевић|Живораду Ковачевићу]] [[Орден народног хероја]], којим је одликовао град Београд, за изузетни допринос [[НОБНародноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби народа Југославије]] и борби против [[Фашизам|фашизма]].

* [[Милош Матијевић|Милош Матијевић Мрша]]

* [[Бомбардовање Београда (1941)|Бомбардовање Београда у Другом светском рату]]

* [[Историја Београда|Важне године из историје Београда]]