Михаљ Силађи — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Мађарско племство помоћу геџета HotCat
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 20:
 
== Биографија ==
Михаљ Силађи је био [[српски сроднички односи|стриц]] [[Матија ХуњадиКорвин|Маћаша I]], такође је био саборац [[Јанош Хуњади|Хуњади Јаноша]] у његовим ратовима против [[Османлије|Османлија]], [[Битка код Варне (1444)|битка код Варне]] и [[БиткаКосовска на Косову пољубитка (1448)|Друга косовска битка]].
 
=== Титуле ===
* За време [[Опсада Београда (1456)|београдске кампање]] [[1456]]. године је био капетан [[Београд]]а (''nándorfehérvári kapitány'') и уједно је учествовао у обнови разрушеног града.
* У периоду [[1457]] — [[1458]]. и [[1460]]. је био [[бан]] од Мачве (''macsói bán'').
* [[1458]]. године је изабран за регента [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Мађарске]]
* Од [[1460]]. године је постао [[војвода]] [[Трансилванија|Ердељ]]а и главни капетан јужних делова Мађарске.
 
== [[Опсада Београда (1456)|Опсада Београда]] ==
Када је [[1456|1456.]] године [[Мехмед II Освајач|Мехмед II]] поново покренуо поход на [[Београд]] (тада познат под именима ''Нандорфехервар, Ландорфејервар и Болгарфехервар''), [[Јанош Хуњади]] је поверио одбрану јужних делова Мађарске краљевине Михаљу Силађију. Главна битка између [[Хришћани|хришћана]] и [[Османлије|Османлија]] се одиграла код Београда, тачније [[Калимегдан|Калимегданске тврђаве]]. Ту је уједињена хришћанска војска страховито поразила Турке и вратила их назад на исток. У овој кампањи Михаљ Силађи је побрао славу, пошто је као војсковођа предводио задњи јуриш на Турке, дефинитивно их је разбио и поражене натерао да се повуку.
 
== Борба за превласт ==
Удајом сестре Михаља Силађија, Ержебете за Јаноша Хуњадија, Михаљ је постао је следбеник Хуњадијевих а са смрћу Јаноша Хуњадија и носилац његових идеја. У свим сукобима у којима је учествовала кућа Хуњадијевих био је главни поборник и извршилац.
 
После погубљења [[Ласло Хуњади|Ласла Хуњадија]] [[1457|1457.]] године, Михаљ Силађи је као циљ за освајање поставио Ердељ, зато што су Хуњадијеви у тим граничним областима (Partium) имали најјаче упориште и подршку.
 
Ондашње становништво, [[Секељ]]и, и властодршци су га дочекали раширених руку, за разлику од тамошњих [[Саси|Саса]] којима он баш и није био добродошао.
Ред 40:
Док је у свим осталим крајевима постепено учвршћивао своју власт, Михаљ Силађи је имао у [[Бистрица (Румунија)|Бистрици]], једним од центара куће Хуњадијевих, пуно проблема и није добио очекивану подршку а и почетну подршку коју је добио од Секеља и локалних властодржаца постепено је губио. Улагао је доста напора да учврсти свој положај, покушавао је да успостави добре односе чак и са старим противницима, међу којима и са [[Сентмиклоши Понграц]]ом (-{''Szentmiklósi Pongrác''}-), са којим је склопио уговор о међусобној сарадњи. У свим овим политичким смицалицама чак је и краљ морао да реагује да би донекле смирио ситуацију у краљевству и сазвао је краљевски савет у престоници [[Братислава|Братислави]] (-{''Pozsony''}-).
 
У свим овим, за Михаља ''домаћим'' неприликама, ј ош је дошао и у сукоб са Турцима али је на његову срећу те минималне турске снаге везира Мухамеда је потукао у бици у околини данашњег [[Београд]]а, тада тврђаве [[Калимегдан]]а. Али највећа опасност Михаљу је вребала од [[Ђурађ Бранковић|Ђурађа Бранковића]] и грофа [[Улрих IIIII Цељски|Улриха III Цељског]], рођака мађарског краља [[Жигмунд Луксембуршки|Сигисмунд]]а, који су константно или били инертни према њему или му радили о глави, да би ослабили његову власт и тиме ојачали власт Мађарског краља. Чак је и једном приликом, док је био у посети Београду, била организована сачекуша на Михаља од стране Ђурђа Бранковића, али се Михаљ пуком срећом извукао и спасао се бегом, док је том приликом његов брат Ласло Силађи (-{''László Szilágyi''}-) који је био управитељ града Београда у то време, подлегао ранама.
 
Да би се осветио, на брзину је сакупио војску и ударио на Бранковића и поразио га у бици код [[Купиник]]а и тада му је за казну одсекао два средња прста због неверног заклињања. Живот му је поштедео захваљујући [[Матија Корвин|Матија Хуњади]]ју који је тада већ имао у плану краљевску титулу и били су му потребни савезници у ослабљеном краљевству.
 
== Силађи у служби краља Матија I Корвина ==
 
У међувремену у [[Праг]]у, [[23. новембар|23. новембра]] [[1457|1457.]] године је умро Ласло V. (-{''V.László''}-). То је Силађи паметно искористио и [[1458|1458.]] је изабран за регента на пет година док Матија не постане пунолетан и донео је законе са којима је максимално заштитио младог краља а и себе.
 
Хуњадијевима, а и себи је присвојио огромне поседе и краљевски двор, тако да је финансијски обезбедио новог будућег краља максимално, што је и довело до тога да Матија када је преузео престо постане један од моћнијих Мађарских краљева који су пуно допринели не само економском него и културном успону Мађарске.
Ред 52:
Обављајући ''прљави'' део посла за рачун куће Хуњадијевих, нешто је и радио за себе, освечујући се старим непријатељима. Највећу грешку је направио када је хтео да поврати стари сјај Бистрици и поново је хтео силом да је заузме, у чему је успео, али је направио страховити покољ међу становноштвом, чиме је разбеснео младог краља Матију, који га је за казну затворио у тврђаву [[Вилагош]] (-{''Világos''}-), која се налазу у околини данашњег румунског града [[Арад]]а. Матија је чак издао наредбу да се Силађи погуби, али ју је на интервенцију папе Пије II. (-{''Enea Silvio Piccolomini''}-), повукао.
 
[[1459|1459.]] године због поновне опасности од [[Турци|Турака]], краљ Матија Корвинијус Хуњади се помирио са Силађијем, вратио му је неке од старих овлашћења, власт над [[Трансилванија|Ердељ]]ем и над јужним крајевима мађарске краљевине.
 
Силађи је са старим жаром стао опет под управу Хуњадијевих и прво је ојачао све градове тврђаве у јужном делу краљевства а у бици код [[Футог]]а (-{''Futak''}-), је поразио турске снаге на челу са [[Али бег]]ом.
 
Други сукоб са Али бегом [[1460|1460.]] године није му донео срећу. У овом сукобу је поражен, заробљен и одведен у [[Цариград]] где му је одсечена глава, по наредби султана [[Мехмед II Освајач|Мехмеда II]].
 
== Литература ==