Персијска архитектура — разлика између измена

м
ispravke
м (разне исправке; козметичке измене)
м (ispravke)
== Карактеристике ==
Персијанци су прошли кроз велике тешкоће пре него су основали своју цивилизацију оснивањем династије Ахеменида у 6. веку п. н. е. највеће царство [[Азија|западне Азије]] које је повезано са славом [[Кир]]а, [[Дарије I|Дарија]] и [[Ксеркс I|Ксеркса]] који су оснивали краљевске градове Пасаргаде, Персепоља, Сузу у раскоши од камена са сјајем и украсима на уздигнутим вештачким терасама са ходницима, ступовима и анабансима, великим покривеним дворанама са стубпвима.<ref name="ОИУ">'' Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.''</ref> Ова уметност представља спој доприноса различитих стилова у уметности и архитектури који су прилагођени раскоши и инспирисани су како египатском тако и асирском уметношћу и архитектуром. Стубови са капителим у облику палми пренесени су из архитектуре у [[Египат|Египту]]. Капители са згрченим фигурама бикова представљају даљу разраду у капитеима из архитектуре [[Месопотамска уметност|асирске уметности]].<ref name="ОИУ" /> Овом умертношћу инспирисани су и велики барељефи исклесани у камену и рељефне опеке који представљају победе и знамените личности и догађаје у војним подвизима и подухватима, новину представља смиренији начин изражавање у стилизацији и складном пластичном ритмизирању.. [[Вавилон]]ским творевинама инспирисани су и “бесмртни” стрелци из монументалних фризова Даријеве палате у Сузи од обојених опека. Персијска архитектура је употребљавала много декоративних елемената који су били израђени без обзира колико се били велики и ова љубав према декорацији потиче из номадска природе какви су били Персијанци те тако нема никакве разлике међу украшаванјем капитела и ситног златарског накита који је израђиван и предтавља такође велики допринос у уметности Персије.<ref name="IST">'' H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.''</ref>Персијско царство је желело да настави свој експанзионистички поход преко мора и сукобило се са западом али се копну код Палетеје 479. године п. н. е. После освајања Александра Македонског 331. године п. н. е. долази до краја ове уметности која бива подвргнута инфилтрацијама са запада прво [[Грчка|Грчке]] а затим и [[Рим]]а.
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
# Priručni slovnik naučni ČS Akademia vied, Praha [[1966.]]
# H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd [[1962.]]
# Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд [[1972.]]
 
== Види још ==
* [[Исламска уметност]]
* [[Месопотамска уметност]]
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
#* Priručni slovnik naučni ČS Akademia vied, Praha [[1966.]]
#* H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd [[1962.]]
#* Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд [[1972.]]
 
== Галерија ==
1.572.075

измена