Јован М. Јовановић Пижон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{друго значење3|Јован Јовановић}}
{{Инфокутија Политичар
| име = Јован Јовановић
| слика = jocapizon.jpg
▲| пуно_име = Јован М. Јовановић Пижон
▲| месец_рођења = септембар
| место_рођења = [[Београд]]
| држава_рођења = [[Кнежевина Србија]]
|
| место_смрти = [[Охрид]]
| држава_смрти = [[Краљевина Југославија]]
| функција 1 = [[Списак министара иностраних послова Србије|Министар иностраних дела]] [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]]
| почетак функције 1 = [[18. јун]] [[1912]].
| крај функције 1 = [[27. август]] [[1912]].
| монарх 1 = [[Петар I Карађорђевић]]
| председник владе 1 = [[Марко Трифковић]]
| претходник 1 = [[Милован Миловановић]]
| наследник 1 = [[Никола Пашић]]
}}
Ред 22:
== Биографија ==
Родио се у [[Београд]]у 1869. где је завршио оновну школу и гимназију, као и права на Великој школи 1891. године. Између 1899. и 1903. био је писар [[Посланство Краљевине Србије у Цариграду|Посланству Краљевине Србије у Цариграду]], писар Министарства финансија и секретар Министарства иностраних дела. Године 1907. вршио је дужност отправника послова у посланству Краљевине Србије у Атини и дужност конзула на Цетињу. Уз [[Светислав Симић|Светислава Симића]], био је један најзаслужнијих државних службеника за помагање и организацију српског четничког покрета у Македонији.<ref>Биљана Вучетић, Историјски часопис LVII(2008)413-426</ref> На управи [[Српски конзулат у Скопљу|српског конзулата у Скопљу]] био је од 1909. до 1911. године. Године 1911. постаје начелник одељења Министарства иностраних дела, а 1912. и министар овог министарства. Од 1912. до 1914. био је посланик у [[Беч]]у, затим помоћник министра иностраних дела 1914-1915, посланик у [[Лондон]]у 1915-1916. и [[Вашингтон]]у 1929. године. Пензионисан је 1930. године када оснива [[Земљорадничка странка|Земљорадничке странке]]. Умро је у [[Охрид]]у 1939. године. целог живота је био активни дописник српских угледних часописа и писац. У [[Српски књижевни гласник |Српском књижевном гласнику]] писао је под псеудонимом '''Инострани'''. Написао је и значајно дело ''Јужна Србија од краја 18. века до ослобођења''.<ref>М. Станић, Успомене на митрополите са којима сам радио Михаила Г. Ристића, 123.</ref>
| |||