Историја старог Египта — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (Bot: Migrating 44 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q185301 (translate me))
м (Бот: исправљена преусмерења)
{{транскрипција}}
Пре око 5.000 година на обалама реке [[Нил]] у северној Африци развијала се по много чему невероватна цивилизација старог [[Египат|Египта]]. Њен развој је трајао преко 3.000 година - дуже него иједне друге цивилизације у светској историји! Данас је Египат једна од најразвијенијих и најутицајнијих арапских држава и налази се између [[Африка|Африке]] и [[Блиски исток|Блиског истока]]. Египат има историју дугу 6.000 година и многе туристичке атракције - пре свега [[пирамида|пирамиде]] као једино преостало од седам светских чуда, затим огромни кип [[сфинга|сфинге]], гробницу краља [[Тутанкамон]]а и многе друге.
 
==Историјско раздобље Египта==
[[Слика:Tutanchamun Maske.jpg|мини|лево|Маска [[Тутанкамон]]а]]
Скоро истовремено са појавом палеолитског човека у [[Европа|Европи]], налазимо трагове људи и у ушћу [[Нил]]а на египатској висоравни која је омеђена Либијском пустињом на западу, Арапским полуострвом на истоку, [[Средоземно море|Средоземним морем]] на северу и првим катарактом Нила на југу. Нил је друга река по дужинина у земљи а протеже се од извора речице [[Кагера]] која се улива у [[викторијино језеро|језеро Викторија]]-Нуанза из ког даље истиче [[Викторијин Нил]]. Укупна дужина те чудесне реке износи 6.497 -{km}-.
 
У Горњем Египту киша готово никад не пада, док у доњем Египту око Каира, пада повремено и не обилно. Због тога је свакогодишња нилска поплава заиста највећи догађај у целој земљи јер од ње зависи таложење плодоносног муља који даје благостање. Потпуно је разумљиво што су [[Египћани]] од најстаријих времена Нил сматрали светом појавом, па су га чак прогласили божанством.
Савладавањем технике обраде камена у микролите (малене прецизне камене алатке) означен је прелаз из [[палеолит]]а у [[Мезолит]] или средње камено доба. За то доба најкарактеристичнија је [[Капсијенска култура]].
 
Задња фаза Себилијенске културе, одговара раној Натуфијској култури у [[Палестина|Палестини]], па је можемо датирати између 9. и 7. миленијума пре [[Исус Христ|Христа]]. Најстарији налази неолитског човека Египта пронађени су у Фајуму и датирају из 4400. до 4200. године пре нове ере.
 
То су налази каменог ручног клина и керамичке посуде у фрагментима, но оне, за разлику од других налазишта тог доба у Европи, нису били ''in situ'', односно на месту настанка, него су донесени Нилом из горњег тока. Око њих не постоје ни кости ни други остаци човека ни насеља па је тешко утврдити одакле заиста потичу, но са сигурношћу се може тврдити да су налази заиста из тога доба.
 
Тек у [[Неолит]]у настаје Египат који познајемо ([[Стари Египат|Древни Египат]]) јер се људи стално насељавају у долини Нила и постају пастири и пољопривредници. Некако у то доба, почетком 6. века и годишња мена Нила се устаљује. Са том предвидивом стабилношћу коју људи препознају и користе почиње ера благостања за ту земљу све до данас.
 
Прва енеолитска (металнодобна) култура старог Египта је [[Бадарска култура|Бадаријанска култура]] коју датирамо под крај петог миленијума п. н. е. име је добила по налазишту [[Ел Бадари]]. Она траје око 400 година тј. од 4000. до 3600. п. н. е.
 
Млађа од те културе назива се [[Амратијанска култура]] према налазишту у [[ел Амрех]]у.
 
 
'''[[СредњиСредње Египатцарство|Средња држава]]'''
(2160.-1580.)
 
[[Слика:Guido_Cagnacci_003.jpg|мини|Смрт Клеопатре VII последње краљице Египта]]
 
'''[[НовиНово Египатцарство|Нова држава]]'''
 
XVIII [[Тебанска династија]] 1580.- 1310.
{{commonscat|History of Egypt}}
* [[Стари Египат]]
* [[Списак староегипатских владара|Списак Фараона]]
* [[Египатска архитектура]]
* [[Египатска уметност]]
1.572.075

измена