Ахемениди — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q13527812 |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 2:
{{Прерађивање|||||Историја}}
{{Историја Ирана}}
'''Ахемениди''' су били једна од династија древног [[Ахеменидско царство]]. На врхунцу њихове моћи, око [[500. п. н. е.]], Ахеменидски владари Персије су држали територије који се данас налазе под [[Иран]]ом, [[Ирак]]ом, [[Јерменија|Јерменијом]], [[Авганистан]]ом, [[Турска|Турском]], [[Бугарска|Бугарском]], [[Грчка|Грчком]], [[Египат|Египтом]], [[Сирија|Сиријом]], [[Индија|Индијом]]/[[Пакистан]]ом, [[Јордан]]ом, [[Израел]]ом/[[Палестина (регион)|Палестином]], [[Либан]]ом, [[
Прво познато помињање [[Ахемен]]а, наводно првог у низу Ахеменида (по коме династија и носи име) у историји појављује се од стране [[Дарије
Ахемениди су вероватно први владари који су се наметнули целој Персији после Заратустрине смрти, и већина њих су подредили своју владавину двема својствима која су део заратустранске поруке: то су ред, у правди човечјој од свега што је до тада виђено у античком свету и безмало догматска потврда важности истине спрам свих облика лажи. [[Религија]] Ахеменида, међутим, сачувала је и поприличан број одлика натуралистичког пантеона сазданог још у древној цивилизацији бакарног доба.
Међу Ахеменидима, крупне фигуре [[Кир Велики|Кира Великог II.]] ([[601. п. н. е.]] - [[530. п. н. е.]]) и [[Дарије I|Дарија I.]] ([[549. п. н. е.]] - [[486. п. н. е.]]) носе ореол моралног достојанства и славе коју су Грци узносили толико, да је [[Ксенофонт]] од Кира направио јунака своје Киропедије. Кир, први „Краљ краљева“ био је победник Креза, Астијага и ослободилац [[Вавилон]]а, краљ који се у Јеврејским веровањима помиње као Помазаник Господњи и [[Месија]] [[Јехова|Јахве]]ов, што је можда изазвано чињеницом да их је он ослободио вавилонског ропства.
Питање је да ли су Ахемениди и пре Ксеркса били зороастрејци у правом смислу речи јер се нису директно позивали на Заратустру. Кир и Дарије се помињу као изузетно племенити владари (племенитост душе је Заратустра захтевао од ашавана, служитеља божанског поретка, „несебичних бораца за мудрост и светлост [[Ахура Мазда|Ахура Мазде]]“.) што представља, ако је тачно, корениту промену у односу на дотадашњег типичног аутократског [[монархија|монарх]]а, чија се снага изравнавала са снагом богова уз које би владар наводно боравио после смрти. У сваком случају сигурно је да је прекретница у то доба извршена према нешто хуманијем облику владавине.
Међу источњачким народима, [[Хетити]]ма, Асиро-Вавилонцима и [[Јевреји]]ма, код којих самилост и трпељивост нису биле религијски пожељне особине или су се доводиле у везу са слабошћу, Ахемениди су се издвојили прихватајући те и сличне особине као врлине којих се треба поносити. Посебно је та врлина уочљива у њиховом поступању с пораженим непријатељима и према њиховим култовима. Наиме, Ахемениди су се одликовали толико неуобичајеном благошћу према непријатељима да су им се ови понекад и дивили. (Пример уобичајеног поступања других народа према непријатељима у то време је да су нпр. поражени краљеви морали да вуку краљевска кола носећи на леђима одрубљену главу једног свог земљака, или су затварани у кавезима са псима, како би били показивани у јавности и вређани од целог народа). Такође су били били поборници дотад невиђене религијске трпељивости према култовима покорених народа.
Ред 32:
* [[Камбиз II]], 529. -522. п. н. е.
* [[Смердис]], наводни син Кира великог (узурпатор), владао 522. п. н. е.
* [[Дарије I|Дарије Велики]], владао 521. пне-486. п. н. е.
* [[Ксеркс I]], владао 485.– 465. п. н. е.
* [[Артаксеркс I|Артаксеркс]]I, 465. -424. п. н. е.
| |||