Персепољ — разлика између измена

114 бајтова додато ,  пре 6 година
м
Бот: исправљена преусмерења
м (Робот: додато {{bez_izvora}})
м (Бот: исправљена преусмерења)
== Етимологија ==
 
Старим [[Персијско царство|Персијанцима]] град је био познат као ''-{Pārsa}-'' што значи ''"Град Персијанаца"''. Назив Персепољ је [[Грчки језик|грчка]] варијанта (Πέρσης πόλις) староперсијског имена, а значи Персес полис односно ''"Персијски град"''. Рушевине су биле познате [[Сасанидско царство|Сасанидима под називом]] „-{st stwny}-“ (сто стубова), а од [[XIII13. век|13-ог века]] „-{Chehel minar}-“ (четрдесет стубова). Према модерном персијском језику, познат као Парсех или Јамшид (''„Трон Јамшида“''), што вуче порекло од митолошког јунака [[Јамшида|Јамшиде]].
 
== Историја ==
 
Први главни град [[Персијско царство|Персијског царства]] из династије [[Ахемениди]] био је [[Пасарград]]. Око [[512. п. н. е.]] краљ [[Дарије I||Дарије Велики]] започео је изградњу масивног комплекса палата Персопољ, који су касније надограђивали његов син [[Ксеркс I]], односно унук [[Артаксеркс I]]. Иако су административни центри [[Персијско царство|Персијског царства]] у то време били [[Суза]], [[Вавилон]] и [[Екбатана]], Персопољ је имао церемонијалну улогу главног града у којем се славила персијска [[Нова година]]. Будући да је саграђен у планинском крајолику, Персопољ није био превише угодан за стално пребивалиште, па је кориштен углавном у пролеће. Године [[330. п. н. е.]] у време азијских освајања, [[Александар Велики|Александар Македонски]] осваја и пљачка град, након чега у Ксерксовој палати избија пожар који уништава већину комплекса, што историчари углавном приписују освети [[Грци|Грка]] из македонске војске за персијско рушење [[Атина|Атине]] у доба грчко-персијских ратова. Од [[316. п. н. е.]] Персопољ и даље има улогу главног града, у оквиру нових хеленистичких краљевства насталих након [[Александар МакедонскиВелики|Александрове]] смрти. Од доба династије [[Селеукидско царство|Селеукида]] значај града опада, но у [[3. век|3-ем веку]] оближњи град [[Истахр]] постаје седиште [[Сасанидско царство|Сасанидског царства]].
 
=== Градња ===
Градњу појединих објеката завршили су његови наследници. На пример, његов син [[Ксеркс I]] додао је на сјевер комплекса ''"Врата свих народа, властиту палату хадиш"'', а можда чак и трипилон. Ксерксов син [[Артаксеркс I]] [[460. п. н. е.]] додаје и гарнизон, властиту палату и завршава ''"дворану од стотину стубова"''. Неки објекти остали су незавршени, попут процесијског пута и „незавршених врата“ на северу комплекса, а приписују се углавном [[Артаксеркс III|Артаксерксу III]]. Касније су и стене североисточне планине урезане две краљевске гробнице, једна незавршена која се приписује [[Дарије III|Дарију III]].
 
За разлику од многих других монументалних грађевина [[[Античко добаантика|античког доба]] попут [[Партенон|Партенона]] у [[Грчка|Грчкој]] или [[Колосеум]]а у [[Римско царство|Римском царству]], Персепољ нису градили робови већ вероватно плаћени радници из свих земаља царства; [[Вавилон]]ије, [[Карија (град)|Карије]], [[Јонија|Јоније]], [[Асирско царство|Асирије]], [[Египт]]а, итд.
 
Раздобља градње деле се на пет периода:
Географски заштићен у средишту [[Персијско царство|Персијског царства]], Персепољ као комплек није имао солидну одбрану. Осим тога, у подножје планине [[Кух-и Рамат]] представља слабу тачку јер на истоку постоји благи пад који не погодује одбрани, па је та страна била заштићена бедемима и кулама.
 
Уништење Персепоља [[330. п. н. е.]] углавном се приписује [[Александар МакедонскиВелики|Александру Македонском]], што је у својим делима спомињу [[Плутарх]], [[Диодор са Сицилије]] и [[Квинт Курције Руф]]. Неки археолошки налази поткрепљују њихове наводе, но њихова верзија уништења града се понекад оспорава од стране неких модерних историчара.
 
Разлози уништења Персепоља су и даље предмет историјске расправе. Антички историчари тврде како је [[Александар МакедонскиВелики|Александар]] спалио Персепољ док је био пијан, наводно на наговор једне грчке проститутке бацио бакљу у [[Ксеркс I|Ксерксову палату]], како би удовољио својим грчким савезницима освету за [[Ксеркс I|Ксерксово]] спаљивање [[Атина|Атине]] у доба [[Грчко-персијски ратови|грчко-персијских ратова]]. Овој причи иду у прилог археолошки докази прека којима су Ксерксова палата и оближњи трипилон више оштећени од остатака комплекса.
 
Модерни историчари спаљивање Персепоља приписују [[Александар МакедонскиВелики|Александровој]] жељи да на симболичан начин покаже крај персијске доминације регијом. Древни списи из хеленистичког доба наводе како се [[Александар Велики|Александар Македонски]] јако кајао због уништења Персепоља, које је сматрао лошим политичким примером.
 
=== Касније доба ===
 
Персепољ су после хеленистичког доба [[Селеукидско царство|Селеукидске]] династије наставиле користити [[иран]]ске династије попут [[Парта]] и [[Сасанидско царство|Сасанида]], које су га сматрале симболом персијске културе и моћи. Према персијским записима из доба [[Сасанидско царство|Сасанидског царства]], краљ [[Хормизд I]] је у Персепољу приређивао свечане гозбе, што упућује како је комплекс коришћен вековима након македонских освајања. Такође, архитектура Персепоља је снажно утицала на сасанидску архитектуру што је видљиво на палати у [[Фиризабад]]у. Дворана за аудијенције, отворена с предње стране, постала је касније уобичајеном у [[Исламска уметност|исламској архитектури]]. Комплекс је после тешко страдао и у навалама [[Арапи|Арапа]] у [[VII7. век|VII веку]], односно [[Монголи|Монгола]] почетком [[XIII13. век|XIII века]] након чега бива потпуно напуштен.
 
<center>
 
=== Прве посете рушевинама ===
[[Датотека:Persepolis by Chardin & al.jpg|мини|290п|Јужна перспектива Персепоља [[Жан Шардин]] ([[1711|1711.]])]]
Рушевине су биле познате [[Сасанидско царство|Сасанидима]] под називом ''„st stwny“'' (сто стубова), а од [[13. век|XIII век]]а ''„Chehel minar“'' (четрдесет стубова). Садашњи назив ''„Takste Jamšid“'' (Трон Јамшида) вуче порекло од митолошког јунака [[Јамшида]]. Локалитет је постао одредиште многих посета са запада између [[XIII13. век|XIII]] и [[18. век|XVIII век]]а. Примери су:
* Године [[1318]]. млетачки мисионар [[Св. Одорик]] на пут прена [[Кина|Кини]] посећује ''Chehel minar'', без ступања на рушевине. Ово се сматра првом [[Европа|европском]] посетом Персепољу.
* Век и по касније још један млетачки путник (Giosafat Barbaro) посећује остатке Персепоља.
 
=== Археолошке експедиције ===
[[Датотека:Persepolis vue d'oiseau Chipiez.jpg|290п|мини|Птичија перпектива, реконструкција према [[Чарлс Чипиез]]u ([[1884|1884.]])]]
У [[IX9. век|IX]] и [[20. век|XX век]]у расте број знанствених експедиција у Персепољу:
* Године [[1840]]. и [[1841]]. сликар [[Јеуген Фландин]] и архитекта [[Паскал Косте]] неколико пута посећују рушевине у Персији, укључујући и Персепољ.
* Прва истраживања проведена су [[1878]]. године када је ''Motamed-Od Dowleh Farhad Mirza'', гувернер[[Покрајина Фарс|Фарс покрајине]], откопавао „дворану од стотину стубова“.
=== Модерно доба ===
[[Датотека:Persepolis_2.jpg|мини|220п|Персепољ, поглед са Кух-и Рахмата]]
Године [[1971]]. испред комплекса Персепољ одржана је раскошна парада у скопу обележавања 2500 јубилеја монархије у [[Иран]]у, коју је приредио последњи ирански шах [[Мохамед Реза Пахлави|Мухамед Реза Пахлави]]. На церемонији је учествовало више од 200 државника из целога света, укључујући и [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенског]] председника [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] и његову жену Јованку. Сматра се како је прослава била шахов покушај да оправда легитимитет своје власти након што је [[1953]]. на власт дошао државним ударом, збацивши демократску изабрану власт. Процене трошкова прославе крећу се између 22 и 200 милиона америчких долара. Новија археолошка истраживања показала су како је церемонија оштетила остатке канала и вртова у околини Персепоља.
 
Данас Персепољ спада у осетљиву околину која може бити угрожена људским активностима. Локација није директно угрожена испушним плиновима будући да се већа урбана места попут [[Шираз]]а налазе на 70 километара удаљености, не постоји опасност од коришћења пољопривредних хемикалија у плодној долини подно комплекса. Програм за заштиту локације недавно је због ерозије ограничио број посетиоца, а изнад осетљивих елемената попут источног стубипта ападне постављени су кровови због заштите од атмосферилија. Велику забринутост за судбину Персепоља показали су многи стручњаци због градње бране Сиванд надалеко од Пасарграда, који се налази 43 километара од Персепоља. Иако стручњаци тврде како разина воде неће оштетити археолошка налазишта у колици античких налазишта, археолози су забринути и због повећања влажности услед појаве вештачког језера, но министри енергетике тврде како се то може обештетити могућношћу контролисања нивоа језера. Изградња бране почела је [[20. април]]а [[2007]]. године. Осим бране, страх је проузроковала и градња железничке пруге од Персепоља и [[Накш-и Рустама]], за које неки сматрају како њихове вибрације могу оштетити налазишта. Збох богатих археолошких налазишта и великог развоја прометне мреже, често долази до сукоба и парница између иранских министарстава културне баштине и промета. Персепољ је [[1979]]. године уврштен на попис [[Светска баштина|Светске баштине]] [[Унеско]]-а према 1, 3 и 4 категорији, збох чега на комплексу нису дозвољене икакве модификације.
1.572.075

измена