Арија (сатрапија) — разлика између измена

'''Арија''' ([[персијски језик|староперз.]] ''Хараива'', [[Авестански језик|авест.]] ''Хараеууа'', [[грчки језик|грч.]] ''Ἀρ(ε)ὶα'', [[латински језик|лат.]] ''Aria'') историјска је регија и [[сатрапија]] [[Ахеменидско царство|Персијског царства]] из доба [[иран]]ске династије [[Ахемениди|Ахеменида]]<ref>http://www.iranica.com/newsite/articles/v2f4/v2f4a051.html</ref>, а данас део источног [[Иран]]а и западног [[Авганистан]]а.

Арија је подручје које је углавном обухватало долину реке [[Хари]] ([[грчки језик|грч.]] Ἄρ(ε)ιος), која је дала имене целој регији<ref>Арије, Анабаза, 4.6.6.</ref>. У [[Антика|античко доба]] сматрала се врло плодном те је била позната по производњи [[Вино|вина]]. Регија Арија омеђена је планинама регија [[Паропамисада|Паропамисаде]] на истоку те [[Маргу]] и [[Хирканија|Хирканије]] на северу, односно пустињама регија [[Керман]] и [[Дрангијана|Дрангијане]] на југу. Детаљно су је описали историчари [[Клаудије Птолемеј]] и [[Страбон]], а према њиховим записима ради се о данашној регији [[Херат]] на западу данашњег [[Авганистан]]а<ref>-{J. Lendering, ''[http://www.livius.org/ap-ark/arians/arians.html Arians]''}- на -{[http://www.livius.org/ www.livius.org]}-</ref>

Према [[Клаудије Птолемеј|Плотомеју]], првобитни [[главни град]] Арије био је ''Артакоана'' ([[грчки језик|грч.]] Ἀρτακόανα) или ''Артикаудна'' ([[грчки језик|грч.]] Ἀρτικαύδνα). У његовој близини касније је по налогу [[Александар МакедонскиВелики|Александра Македонског]] или његових наследника изграђена нова метропола Александрија Арија ([[грчки језик|грч.]] Ἀλεξάνδρεια ἡ ἐν Ἀρίοις), односно данашњи [[Херат]] у северозападном [[Авганистан]]у. Птолемеј наводи и неколико других богатих и плодних градова, попут Арије, Сузије, Кандаке, Битаксе, Сотере, Нисибиса и Сарматине.

Арија се спомиње у записима из доба династије [[Ахемениди|Ахеменида]] као једна од [[Ахеменидско царство|персијских]] [[сатрапија]] (покрајина)<ref>-{J. Lendering, ''[http://www.livius.org/sao-sd/satrap/satrap.htm Satraps and satrapies]''}- на -{[http://www.livius.org/ www.livius.org]}-</ref>. Око [[520. п. н. е.]] славни персијски владар [[Кир Велики]] прикључио је Арију новонасталом [[Ахеменидско царство|Персијском царству]]. Споменута је у [[Дарије ВеликиI|Даријевим]] краљевским записима у [[Бехистун]]у који датирају из [[520. п. н. е.]] Делегати из Арије приказани су на краљевским гробницама у [[Накш-и Рустам]]у, те на рељефима источног степенице [[Ападана|ападане]] у [[Персепољ|Персеполис]]у. Рељефи их приказују у одећи [[Скити|скитског]] стила; са туникама и високим чизмама, те уплетеним турбаном око главе.

У време [[Александар МакедонскиВелики|Александра Македонског]], Арија је очито била важна сатрапија (покрајина). Њоме је управљао [[Сатибарзан]], који је уз [[Бес Бактријски|Беса]] из [[Бактрија|Бактрије]] и Барсаента из [[Арахозија|Арахозије]] био један од три главна [[сатрап]]а источног дела [[Ахеменидско царство|Персијског царства]]. Александар је крајем [[330. п. н. е.]] покорио покрајину и освојио њен главни град Артакоану. Арија је касније била делом [[Хеленизамхеленистичка ера|хеленистичког]] царства у доба [[СелеукидиСелеукидско царство|Селеукида]], али [[167. п. н. е.]] поново део новог [[иран]]ског царства [[ПартиПартијско царство|Парта]], односно касније [[Сасаниди|Сасанида]].