Пуризам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Ред 3:
'''Пуризам''' ({{Јез-фра|Le Purisme}}), (од франц. pur — чисто) је уметнички правац који је настао у [[Француска|Француској]] [[1918]]. године, а везан је за сликарство и архитектуру. Идејни творци покрета су француски сликар [[Амеде Озанфан]] (-{Amédée Ozenfant}-) и архитекта и сликар [[Ле Корбизје|Шарл-Едвар Жанере]] (-{Charles-Edouard Jeanneret}-) познатији по псеудониму [[Ле Корбизје]] (-{Le Corbusier}-). Правац је настао као реакција на [[кубизам]], односно на његову праксу разлагања и деформисања предмета које покушава да прикаже, за коју је сматрао да као таква ствара [[уметност]] која је превише [[орнамент]]ична и декоративна. Пуризам се првенствено заснива на неоплатонистичкој филозофији која у уметничком смислу значи одбацивање реалног представљања предмета и покушај приказивања „суштине“ његовог облика. Овакву естетику покушава да примени на све облике пластичног израза - сликарство, дизајн и архитектуру.
 
Манифестом пуризма сматра се чланак "''Апре Ле Кубизм''" (-{"''Aprés Le Cubisme''"}-) који је објављен [[1918]]. године, а прва потпуна формулација пуристичке естетике објављена је [[1920]]. године у чланку "''Le Purisme''" часопису "''Л еспри нуво''" (-{''-{"L'Esprit Nouveau"''}-'') који је био и гласник покрета. Пуризам је дефинисан као концепт који се односи не само на сликарство и архитектуру, већ садржи и скуп особина које треба да карактеришу целокупну модерну мисао. Слави се једноставна и јасна [[естетика]] машина као предмета који смболизују модерно доба, а природа се дефинише као савршена логичка машина чија лепота произлази из подвргнутости физичким законима. Инжињерска професија се сматра узвишеном због своје дисциплинованости и рационалности. Као лајтмотив пуризма наглашава се повратак логици, јасноћи, једноставности и реду - особине које треба да буду присутне у сваком облику и производу људског деловања.
 
У сликарству пуризам инсистира на приказивању предмета који су [[симбол]]и индустријског света и као такви треба да буду представљени као анонимни и чисти. Фигуративност се одбацује, а композиционо се инсистира на геометријском реду и уравнотежености. При компоновању се користи ''"[[златни пресек]]"'' као савршена пропорција. У дизајну је потребно да се задовољи критеријум функционалности производа и његова намена треба да буде естетски јасно изражена, док у архитектури објекти треба да задовоље два критеријума - с једне стране треба да буду функционални, а са друге да садрже у свом облику апстрактне елементе који имају функцију да хране чула и ум.
 
[[Датотека:0810967278.01.LZZZZZZZ.jpg|десно|мини|Насловна страна књиге -{"L'Esprit Nouveau: Purism in Paris 1918-1925"}- са приказом унутрашњости ''"Павиљона новог духа"'' (-{''-{"Pavillon de L'Esprit Nouveau"''}-'')]]
За промовисање пуризма била је значајна изложба декоративних уметности ''"Exposition des Arts Décoratifs"'' одржана у [[Париз|Паризу]] [[1925]]. године на којој је изложен ''"Павиљон новог духа"'' (-{''-{"Pavillon de L'Esprit Nouveau"''}-'') који је дизајнирао [[Ле Корбизје]] и који је био прототип модерне стамбене јединице изграђене у складу са пуристичким начелима. Павиљон је био покушај да се представи сензибилитет пуризма – био је дизајниран тако да има могућности сличне машини, опремљен индустријским типским намештајем, и у њему су биле изложене пуристичке слике [[Ле Корбизје|Ле Корбизјеа]], [[Амеде Озанфан|Озанфана]] и [[Фернан Леже|Фернанд Лежеа]] (Fernand Legér).
 
Крај пуризма запажа се почетком 30-их година. У сликарству он није имао велики замах, али је утицао на касније модерне сликарске правце. У архитектури је значајно утицао на [[Интернационални стил у архитектури|"Интернационални стил“]] који се јавља [[1925]]. године.