'''Центуријска скупштина''' ({{јез-лат|comitia centuriata}}) била је скупштина римских грађана у [[Римска република|Римској републици]]. Била је састављена од 193 [[Центурија|центурије]], организоване по имовинском стању.
{{bez_izvora}}
'''Центуријска скупштина''' ({{јез-лат|Comitia centuriata}}) у [[Стари Рим|старом Риму]] је била сазивана од стране бивших [[магистрат]]а ([[конзул]]и, [[Диктатор (магистрат)|диктатори]], [[претор]]и).
СакупљалеСкупштина је сазивана изван градских зидина где су се грађани сакупљали по [[центурија]]ма — војним и економским разредима под пуном ратном опремом у бојном реду и сазиване су изван градских [[зидина]]. Свака центурија је носила један глас, а донесена одлука имна јецентуријској биласкупштини постајала је ''-{lex}-'' тј. [[закон]] који је ступао на снагу тек након што га одобри [[Римски сенат|сенат]]. После издавања [[Хортезије]]вогХортезијевог закона из [[287. п. н. е.|287. п. н. е]], одлуке [[плебс]]а по [[Трибутска скупштина|трибутским скупштинама]] су изједначене са центуријанским. Законодавна делатност прелази на трибутске скупштине и оне су изабрале прве [[конзул]]е. По [[Сервије]]вом уређењу пресудан значај у тим скупштинама имали су грађани са високим имовинским [[цензус]]омцентуријским.
Центуријска скупштина је бирала [[конзул]]е, [[претор]]е и [[цензор]]е.
