Steking (hemija) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: thumb|right|400px|Tri reprezentativne konformacije benzenskig dimera U hemiji, '''pi staking''' (''π–π steking'') je… |
|||
Ред 4:
== Evidencija za pi staking ==
[[Benzen]]ski dimer je prototipni sistem za izučavanje pi stekinga. Eksperimentalno određena jačina veze je 8–12 -{kJ/mol}- (2–3 -{kcal/mol}-) u gasnoj fazi sa raztojanjem od 4.96 Å između centera mase. Ovo rastojanje je izvan [[van der Valsov radijus|van der Valsovog radijusa]]. Mala energija vezivanja otežava eksperimentalno izučavanje benzenskog dimera. Ovaj dimer je stabilan samo na nikim temperaturama i sklon je formiranju klastera.<ref name="Benzenedimer">{{cite journal | journal = J. Am. Chem. Soc. | year = 2002 | volume = 124 | pages = 10887–10893 | doi = 10.1021/ja025896h | pmid = 12207544 | last1 = Sinnokrot | first1 = MO | last2 = Valeev | first2 = EF | last3 = Sherrill | first3 = CD | title = Estimates of the ab initio limit for pi-pi interactions: The benzene dimer | issue = 36}}</ref>
Drugi dokazi za postojanje pi stekinga proizilaze iz [[Рендгенска структурна анализа|kristalografkih struktura]]. Normalne i paralelne konfiguracije se mogu primetiti u kristalnim strukturama mnogih jednostavnih aromatičnih jedinjenja.<ref name="Benzenedimer" /> Slične geometrijske strukture su primetne u kristalogravskim snimcima proteina pri visokoj rezoluciji. Analiza aromatičnih aminokiselina fenilalanina, tirozina, histidina, i triptofana indiciraju da dimeri tih bočnih lanaca imaju mnoštvo mogućih stabilizujućih interakcija na rastojanjima većim od prosečnih van der Valsovih radijusa.<ref name="PDB">{{cite journal | journal = J. Biol. Chem. | year = 1998 | volume = 273 | pages = 15458–15463 | doi = 10.1074/jbc.273.25.15458 | pmid = 9624131 | last1 = McGaughey | first1 = GB | last2 = Gagné | first2 = M | last3 = Rappé | first3 = AK | title = Pi-Stacking interactions. Alive and well in proteins | issue = 25}}</ref>
== Reference ==
| |||
