'''Британска источна Африка''' је подручје источне [[Африка|Африке]] које је заузимало отприлике исто подручје данашње [[Кенија|Кеније]] (око 639.209 км ²) од [[Индијски океан|Индијског океана]] до [[Уганда|Уганде]] и [[Велика раседна долина|Велике раседне долине]]. Било је под контролом [[Велика Британија|Велике Британије]] у касном 19. веку, а основано је из британских комерцијалних интереса на том подручју 1880. године и остало је [[протекторат]] до 1920, када је постало колонија Кенија.
Европски [[мисионари]] почели су да насељавају ово подручје од [[Момбаса|Момбасе]] до Килиманџара 1840, номинално под заштитом султана [[Занзибар]]а. Године 1886. британска влада потакла је Вилијама Макинона да успоставити британски утицај у регији. Када је Макинонова твртка почела да пропада, британска влада је 1. јула 1895. прогласила протекторат, управа је пребачена на [[Министарство спољних послова]]. Пуковник [[Хејс Седлер]] био је први гувернер и врховни заповедник. Европљани су били раздвојени од домицилног становништва те је била изражена [[расна сегрегација]]. С досељавањем нових досељеника 1903. године углавном из [[Јужноафричка Унија|Јужне Африке]] расле су потребе за земљиштем те су [[Масаи]]јима смањена права на пашњаке. Дана 23. јула 1920. протекторат је постао [[колонија Кенија]]. <ref name="BEA_Sinclair">[http://www.heliograph.com/trmgs/trmgs2/bea.shtml British East Africa, by Grant Sinclair]</ref>
