Социјалистичка Република Босна и Херцеговина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м ispravke; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{Кутијца за републике СФРЈ
| Изворно_име
| Конвенционални_пун_назив
| Период постојања
| Слика_застава
| Слика_грб
| Име_генитив
| Слика_карта
| Текст_карта
| Текст_испод_карте
| Земља
| Површина
| Становништво
| Престоница
| Званични_језици
| Валута
| Тип_владавине
| Владајућа_партија
| Година_почетак
| Година_крај1
| Догађај1
| Датум_догађај1
| Догађај2
| Датум_догађај2
| Догађај3
| Датум_догађај3
| Догађај5
| Датум_догађај5
| Следбеник
}}
'''Социјалистичка Република Босна и Херцеговина''' (СР БиХ) је била једна од шест република у саставу [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]]. Постојала је од априла 1945. до марта 1992. године и у том периоду је променила неколико назива - најпре је априла 1945. названа '''Федерална Држава Босна и Херцеговина''', доношењем првог Устава [[1946]]. названа је '''Народна Република Босна и Херцеговина''', а у „Социјалистичку Републику“ преименована је кад и остале југословенске републике, [[Устав Југославије од 1963. године|Уставом из 1963]]. године.
Спадала је међу средње развијене [[Југославија|југословенске]] [[република|републике]]. По привредном развоју иза ње су биле [[Социјалистичка Република Црна Гора|СР Црна Гора]] и [[Социјалистичка Република Македонија|СР Македонија]]. Била је трећа по величини после [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] и [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватске]]. Главни град је био [[Сарајево]].
Независност је стекла марта [[1992]]. године, када јој је назив промењен у '''[[Република Босна и Херцеговина]]'''. По проглашењу независности у њој је избио [[Рат у Босни и Херцеговини
Конститутивни народи у СР БиХ били су - [[Муслимани (народ)|Муслимани]] (''званично шеста југословенска нација, од [[1971]]. године, данас користе назив [[Бошњаци]]''), [[Срби]] и [[Хрвати]]. Од аутохтоних националних заједница најбројнији су били [[Украјинци]], али нису имали статус званичне народности.
Ред 40:
{{главни чланак|Историја Босне и Херцеговине}}
[[Босна у средњем веку|Средњовековна Босна]] пала је под власт [[Османско царство|Отомаске царевине]] половином [[15. век|-{XV}- века]]. Отоманска власт, уз бројне буне и устанке становништва, трајала је до [[1878]]. године, када је после [[Невесињска пушка|великог устанка]], одлуком [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] територија Босне и Херцеговине предата на управу [[Аустроугарска|Аустроугарској монархији]]. Године [[1908]]. Аустроуграска је извршила анексију Босне и Херцеговине и ова одлука је довела да великог отпора становништва. То је резултирало [[Сарајевски атентат|Сарајевским атентатом]] на престолонаследника [[Франц Фердинанд|Франца Фердинада]], [[1914]]. године, што је био повод за избијање [[Први светски рат|Првог светског рата]].
После завршетка Првог светског рата, [[1918]]. године територија Босне и Херцеговине била је укључена у састав новостворене државе - Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а касније назване [[
=== Народноослободилачка борба ===
{{главни чланак|Боснa и Херцеговинa у Народноослободилачкој борби}}
Почетком [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата у Југославији]], [[1941]]. године, територија Босне и Херцеговине је ушла у састав усташке [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]]. Тада су отпочели масовни покољи усташа над српским становништвом, због чега је избио оружани устанак. Међу устаницима је убрзо дошло до отоврене поделе на [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четнике]]. Партизане је организовала и предводила [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ), а главна жаришта њиховог устанка у БиХ били су подручја [[Босанска крајина|Босанске крајине]] и [[Источна Босна|источне Босне]]. После слома партизанског устанка у Србији, крајем 1941, главнина и руководство партизанског [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] су прешли у БиХ, која је тада постала центар устанка у Југославији. На њеној територији вођене су одлучујуће борбе против окупатора - [[Друга непријатељска офанзива|Друга]], [[Трећа непријатељска офанзива|Трећа]] (''делимично''), [[Битка на Неретви|Четврта]], [[Битка на Сутјесци|Пета]], [[Шеста непријатељска офанзива|Шеста]] (''делимично'') и [[Десант на Дрвар|Седма непријатељска офанзива]].
У [[Јајце|Јајцу]] је [[29. новембар|29. новембра]] [[1943]]. године одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а|Друго заседање АВНОЈ]]-а, на коме су ударени темељи нове државе и тај датум се у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] обележавао као Дана Републике. Пре тог заседања је у [[Мркоњић Град|Мркоњић-Град]]у, [[25. новембар|25. новембра]] [[1943]]. године, одржано Прво заседање [[ЗАВНОБиХ]]-а на којем је [[Босна и Херцеговина|БиХ]] конституисана као самостална федерална јединица и тај датум се обилежавао (обележава се и данас) у СР БиХ као Дан Државности.
Ред 53:
=== Послератни развој ===
По ослобођењу земље почиње и изградња, а баш у СР БиХ се улазе највише труда путем [[Омладинске радне акције|радних акција]] (изградња [[
У СР БиХ су се одржавала и важна спортска такмичења, а једно од најзначајнијих је [[Зимске олимпијске игре 1984.|Зимска олимпијада одржана]] [[1984]]. године у Сарајеву.
Такође је и музичка сцена у [[Сарајево|Сарајеву]] била веома богата и одржавали су се многи концерти како домаћих тако и страних извођача. [[Рокенрол|Рок]] групе као сто су [[Индекси]] и [[
Управо због богатства различитих култура на подруцију СР БиХ, њу су многи са правом називали [[
=== Независност ===
Независност је стекла априла [[1992]]. године, а Уредбом „крњег“ Председништва СР БиХ, 8. априла 1992. назив јој је промењен у [[Република Босна и Херцеговина]]. Тада су на територији СР БиХ већ постојале [[Хрватска заједница Херцег-Босна]], основана 18. новембра 1991. и [[Република Српска Босна и Херцеговина]], основана 9. јануара 1992. године. [[Народна скупштина Републике Српске Босне и Херцеговине]] је априла 1992. прогласила независност од Босне и Херцеговине и останак у Југославији. Након [[Рат у Босни и Херцеговини|рата]] на овим просторима, ступањем на снагу [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског споразума]] крајем 1995. године је настала „нова“ [[Босна и Херцеговина]] састављена од два ентитета: [[Федерација БиХ|Федерације БиХ]] и Републике Српске.
== Општине у СР Босни и Херцеговини ==
[[
На [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|попису из 1971. године]], СР Босна и Херцеговина састојала се из 107 општина, да би се [[1978]]. године у Граду Сарајеву формирале две нове општине Нови Град и Стари Град, па је на пописима из [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|1981]]. и [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991]]. године, СР Босна и Херцеговина имала 109 општина, и то:
* Град Сарајево (10 општина): Вогошћа, Илијаш, Илиџа, Нови Град, Ново Сарајево, Пале, Стари Град, Трново, Хаџићи и Центар.
Ред 72:
== Имена Градова ==
Називи одређених градова у време постојања СР Босне и Херцеговине:
* '''Босанска Градишка''' - данас [[Градишка]]
* '''Босанска Дубица''' - данас [[Козарска Дубица]]
* '''Босански Нови''' - данас [[Нови Град]]
* '''Босански Шамац''' - данас [[Шамац]]
* '''Дувно''' - данас [[Томиславград]]
* '''Лиштица''' - данас [[Широки Бријег]]
* '''Пуцарево''' (по [[Ђуро Пуцар Стари|Ђури Пуцару]]) - данас [[Нови Травник]]
* '''Скендер Вакуф''' - данас [[Кнежево]]
* '''Титов Дрвар''' - данас [[Дрвар]]
* '''Босански Брод''' - данас [[Брод]]
== Функционери СР Босне и Херцеговине ==
=== Председници ===
[[
[[
* '''Председник [[ЗАВНОБиХ]]-а (1943-1945)'''
** [[Војислав Кецмановић]] (25. новембар 1943 - 26. април 1945)
* '''Председник Президијума Народне скупштине (1945-1953)'''
** [[Војислав Кецмановић]] (26. април 1945 - новембар 1946)
** [[Ђуро Пуцар Стари|Ђуро Пуцар]] (новембар 1946 - септембар 1948)
** [[Владо Шегрт]] (септембар 1948 - март 1953)
* '''Председник Народне скупштине (1953-1974)'''
** [[Ђуро Пуцар Стари|Ђуро Пуцар]] (децембар 1953 - јун 1963)
** [[Ратко Дугоњић]] (јун 1963 - 1967)
** [[Џемал Биједић]] (1967 - 1971)
** [[Хамдија Поздерац]] (1971 - мај 1974)
* '''Председник Председништва СР БиХ (1974-1990)'''
** [[Ратко Дугоњић]] (мај 1974 - април 1978)
** [[Раиф Диздаревић]] (април 1978 - април 1982)
** [[Бранко Микулић]] (април 1982 - 26. април 1984)
** [[Миланко Реновица]] (26. април 1984 - 26. април 1985)
** [[Мунир Месиховић]] (26. април 1985 - Април 1987)
** [[Мато Андрић]] (април 1987 - април 1988)
** [[Никола Филиповић]] (април 1988 - април 1989)
** [[Обрад Пиљак]] (април 1989 - 20. децембар 1990)
** [[Алија Изетбеговић]] (20. децембар 1990. - 8. април 1992.)
=== Премијери ===
* '''Министар за БиХ у [[Привремена влада ДФЈ|Привременој влади ДФЈ]] (1945)'''
** [[Родољуб Чолаковић]] (7. март 1945 - 27. април 1945)
* '''Председник владе (1945-1953''')
** [[Родољуб Чолаковић]] (27. април 1945 - септембар 1948)
** [[Ђуро Пуцар Стари|Ђуро Пуцар]] (септембар 1948 - март 1953)
* '''Председник Извршног већа (1953-1990)'''
** [[Ђуро Пуцар Стари|Ђуро Пуцар]] (март 1953 - децембар 1953)
** [[Авдо Хумо]] (децембар 1953 - 1956)
** [[Осман Карабеговић]] (1956 - 1963)
** [[Хасан Бркић]] (1963 - 1965)
** [[Руди Колак]] (1965 - 1967)
** [[Бранко Микулић]] (1967 - 1969)
** [[Драгутин Косовац]] (1969 - април 1974)
** [[Миланко Реновица]] (април 1974 - 28. април 1982)
** [[Сеид Маглајлија]] (28. април 1982 - 28. април 1984)
** [[Гојко Убипарип]] (28. април 1984 - април 1986)
** [[Јосип Ловреновић]] (април 1986 - април 1988)
** [[Марко Ћеранић]] (април 1988 - 20. децембар 1990)
** [[Јуре Пеливан]] (20. децембар 1990 - 8. април 1992.)
== Види још ==
{{Портал СФРЈ}}
* [[ЗАВНОБиХ]]
* [[Босна и Херцеговина]]
* [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]]
{{Републике СФРЈ}}
{{Српске земље у 20. веку}}
[[Категорија:Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|
[[Категорија:Југославија]]
[[Категорија:Историја Босне и Херцеговине]]
|