Википедија

Михаљ Силађи — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 29:
 
== [[Опсада Београда (1456)|Опсада Београда]] ==
Када је [[1456|1456.]]. године [[Мехмед II Освајач|Мехмед II]] поново покренуо поход на [[Београд]] (тада познат под именима ''Нандорфехервар, Ландорфејервар и Болгарфехервар''), [[Јанош Хуњади]] је поверио одбрану јужних делова Мађарске краљевине Михаљу Силађију. Главна битка између [[Хришћани|хришћана]] и [[Османлије|Османлија]] се одиграла код Београда, тачније [[Калимегдан|Калимегданске тврђаве]]. Ту је уједињена хришћанска војска страховито поразила Турке и вратила их назад на исток. У овој кампањи Михаљ Силађи је побрао славу, пошто је као војсковођа предводио задњи јуриш на Турке, дефинитивно их је разбио и поражене натерао да се повуку.
 
== Борба за превласт ==
Удајом сестре Михаља Силађија, Ержебете за Јаноша Хуњадија, Михаљ је постао је следбеник Хуњадијевих а са смрћу Јаноша Хуњадија и носилац његових идеја. У свим сукобима у којима је учествовала кућа Хуњадијевих био је главни поборник и извршилац.
 
После погубљења [[Ласло Хуњади|Ласла Хуњадија]] [[1457|1457.]]. године, Михаљ Силађи је као циљ за освајање поставио Ердељ, зато што су Хуњадијеви у тим граничним областима (Partium) имали најјаче упориште и подршку.
 
Ондашње становништво, [[Секељ]]и, и властодршци су га дочекали раширених руку, за разлику од тамошњих [[Саси|Саса]] којима он баш и није био добродошао.
Ред 46:
== Силађи у служби краља Матија I Корвина ==
 
У међувремену у [[Праг]]у, [[23. новембар|23. новембра]] [[1457|1457.]]. године је умро Ласло V. (''-{V.László}-''). То је Силађи паметно искористио и [[1458|1458.]]. је изабран за регента на пет година док Матија не постане пунолетан и донео је законе са којима је максимално заштитио младог краља а и себе.
 
Хуњадијевима, а и себи је присвојио огромне поседе и краљевски двор, тако да је финансијски обезбедио новог будућег краља максимално, што је и довело до тога да Матија када је преузео престо постане један од моћнијих Мађарских краљева који су пуно допринели не само економском него и културном успону Мађарске.
Ред 52:
Обављајући ''прљави'' део посла за рачун куће Хуњадијевих, нешто је и радио за себе, освечујући се старим непријатељима. Највећу грешку је направио када је хтео да поврати стари сјај Бистрици и поново је хтео силом да је заузме, у чему је успео, али је направио страховити покољ међу становноштвом, чиме је разбеснео младог краља Матију, који га је за казну затворио у тврђаву [[Вилагош]] (''-{Világos}-''), која се налазу у околини данашњег румунског града [[Арад]]а. Матија је чак издао наредбу да се Силађи погуби, али ју је на интервенцију папе Пије II. (''-{Enea Silvio Piccolomini}-''), повукао.
 
[[1459|1459.]]. године због поновне опасности од [[Турци|Турака]], краљ Матија Корвинијус Хуњади се помирио са Силађијем, вратио му је неке од старих овлашћења, власт над [[Трансилванија|Ердељ]]ем и над јужним крајевима мађарске краљевине.
 
Силађи је са старим жаром стао опет под управу Хуњадијевих и прво је ојачао све градове тврђаве у јужном делу краљевства а у бици код [[Футог]]а (''-{Futak}-''), је поразио турске снаге на челу са [[Али бег]]ом.
 
Други сукоб са Али бегом [[1460|1460.]]. године није му донео срећу. У овом сукобу је поражен, заробљен и одведен у [[Цариград]] где му је одсечена глава, по наредби султана [[Мехмед II Освајач|Мехмеда II]].
 
== Литература ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Михаљ_Силађи”