Средњовековна уметност — разлика између измена

[[СликаДатотека:Adam & Eve 02.jpg|мини|300п|Слика која представља Адама и Еву из [[Катакомбе |катакомби]]]]

[[СликаДатотека:Christ_Pantocrator_Deesis_mosaic_Hagia_Sophia.jpg|мини|300п|Фреска Христа унутар цркве [[Хагиа Софија]]]]

[[СликаДатотека:Paris.notre.dame.750pix.jpg|мини|десно|300п|Поглед на Катедралу Нотр Дам у [[Париз]]у]]

У време појављивања хришћанства ковитлао се ту зачарани круг који је разорно деловао као точак који се не може зауставити. [[Роб]] је био потпуно незаинтересован за [[рад]]. У време инвазије варварских племена ова велика држава се распала. Формира се [[феудални систем]] када је кмет имао више [[слобода]]. Од [[5. век |5.]] па све до [[10. век]]а доба натуралне привреде; произведе се – потроши се! Не постоје резерве и вишкови. Од 11. века појављују се вишкови у производњи, и у [[Европа |Европи]] се формирају [[градови]] и развијају се [[занати]]. Градови постају жаришта културе.

Током [[9. век |9.]] и [[11. век]]а врши се [[урбанизација]] и стварају се градови и насеља у Европи. Уметност из манастира прелази у градове. Млади [[занатлијски сталеж]] иде за тим да уметност доведе у реалне оквире. Уметност се све више хуманизује. Тема се мења. Била је везана за религију и за мистичне списе и имала је задатак да вернике држи у покорности а [[мотив страшнога суда]] често се понавља и сусреће. У готици се тема страшног суда такође јавља али су распрострањене и друге и оптимистичкије теме. Јављају се теме које у себи носе и поетичније квалитете. [[ Богородица]] постаје насмешена и све више кокетна.

* [[Рана хришћанска уметност|'''Рано- хришћанску уметност''']]– хришћанство је допринело образовању идеологије, па и естетике и слободнијег начина мишљења и схватања живота средњовековног света. Основне идеје које је донело хришћанство биле су опасне и стране робовласничком друштву. Скупови хришћана у прво су време били тајни јер су хришћани били прогањани и скривали су се и организовали у катакомбама.

* [[Византијска уметност |'''Византијску уметност''']]– Уметник Византије се користи ортогоналном композицијом. Присутна је и [[инверзна перспектива]] у којој видимо законе перспективе примењене на другачији начин да би се искористили за указивање на идејни центар догађаја, његово постављање и иприказивање, и овај се користи композиционо. Светлост и сенка не расипа се на начин који одговара стварности и простору су намерно дата одређена иреална својства. Ова се уметност не занима за тело које увек нестаје под богатим наборима тканине, и осеће се присутност аскетског и бестелесног, а када треба приказивати наго тело осећа се [[схематизација]] која се из деценије у деценију понавља и са истим грешкама које су једном учињене. Нарочита пажња се поклања глави и очима- очи су прозори душе. Ова уметност постаје средство помоћу кога се уводи мисао из света реалног у свет спиритуални. Ту се развија сликарство и као [[фреска]] и као [[мозаик]] а познато је и раширено и [[књижно сликарство]].

* [[Исламска уметност |'''Исламску уметност''']], као уметнички правци који су се појавили на рубовима римске империје. Исламска уметност настала је на основу различитих утицаја ([[Персија]], [[Византија]], рано [[хришћанство]] и [[антика]]). Нарочити значај је даван [[орнамент]]у који се много употребљавао нарочито у исламској архитектури.

* [[Рани средњи век |'''Уметност у раном средњем веку''']]У свом општем концепту ова уметност је интернационална и има свеобухватни карактер а настала је и развијала се из античке традиције чији су елементи прерађени и трансформисани и упијени. Традиција варварских, гераманских и словенских племена утицала је на уметност. Германи су били традиционални мајстори и уметници у обради метала. У јужним областима ([[Италија]]) може се пратити утицај Византије. Уметник раног средњег века представља мотиве птица или вегетативне мотиве који су развијени и распрострањени и упрошћени и јављају се мотиви лука или завојноце, дакле геометријски мотиви или стилизовани архитектонски елементи. ([[меровејска уметност]],[[каролиншка ренесанса |каролиншка уметност]], [[отонска уметност]])

* '''[[Романика|Романику]]'''У романској уметности долази до мешања античке и барбарске уметности из доба сеобе народа. У архитектури романске уметности је карактеристичан [[полукружни лук]].

* '''[[Готика|Готику]]'''Готика је уништила велике зидне површине које су биле погодне за осликавање. Скелетна готичка [[конструкција]] је уништила зидне слике и нема више могућности да се развијају али су ову функцију прихватили отвори и прозори који се овде налазе и омогућавају једну нову технику сликања на стаклу – [[витраж]]. Сликарство готике не уме да реализује дубину слике. За архитектуру готичке уметности карактеристичан је [[изломљени лук]].

* као и уметности које могу да се разликују и по извесним областима као [[Француска]], [[Шпанија]], [[Италија]], [[Немачка]], [[Аустрија]], [[Швајцарска]], [[Скандинавске земље]], где се наравно границе и утицаји не поклапају, а стилови су разноврснији.

У средњем веку у Европи се спаја античка цивилизација Римског царства са варварском културом и уметношћу [[Германи |Германа]], [[Келти |Келта]] и [[Словени |Словена]].

* у '''[[Архитектура |архитектури]]''' ([[Bazilika |базилике]], [[Катедрала |катедрале]], [[куле]] и [[град]]ове),

* у '''[[Сликарство |сликарству]]''' ([[олтар]]е, [[Фреска |фреск]]е [[мозаик]]е),

* у '''[[Скулптура |скулптури]]''' (апликације декорација катедрала и самосталне скулптуре),

* у '''[[Примењена уметност |примењеној уметности]]''' ([[таписерије]], [[тканине]], [[оружје]], [[накит]], [[Керамика |керамику]]),

* као и у '''[[Музика |музици]]''' и '''[[Литература |литератури]]'''.

* [[Рана хришћанска уметност]]

* [[Каролиншка ренесанса]]

* [[Отонска уметност]]

* [[Византијска уметност]]

* [[Византијска архитектура]]

* [[Исламска уметност]]

* [[Рани средњи век]]

* [[Романика]]

* [[Романска архитектура]]

* [[Готика]]

* [[Готска архитектура]]

#* Istorija umetnosti, -{H.W. Janson}-, [[Beograd]],[[1982.]]

#* Opšta istorija umetnosti, Đina Piskel, [[ Beograd]],[[1974.]]

#* Како препознати уметност, [[Ljubljana]], [[1980.]]

* [[Раносредњовековна уметност]]