Википедија:Упутства/Пријављивање — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 3 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q10973921 |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
== Бора Кузмановић ==
Бора Кузмановић је српски социјални психолог.
Рођен је 1944. у Горњој Трешњевици код Аранђеловца. Основну школу и гимназију завршио је у Аранђеловцу. Дипломирао је на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду, где је и магистрирао (1973) и докторирао (1987). Предавао је Социјалну психологију и сродне курсеве и био шеф Катедре за социјалну психологију на Филозофском факултету. Дуго година (1990 – 2011) био је и управник Института за психологију Филозофског факултета. Предавао је и на Учитељском факултету и Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију у Београду. У пензији је од 2011. године.
Учествовао је у реализацији и био руководилац многих научних пројеката (нпр. „Психолошки услови и ефекти социјалног понашања“ и „Појединац и група у условима друштвене транзиције“) при Институту за психологију и другим научним институцијама. Највише се бави проучавањем вредности, социјалних ставова, ауторитарности, политичког понашања и социјалне мотивације. У званичним библиографским изворима Народне библиотеке Србије (COBISS) наводи се преко 250 релевантних референци које се односе на различите категорије његовог научног и стручног рада. Као примери важних научних чланака, студија, монографија и уџбеника могу се издвојити :
* „Породични смештај деце – Милошевац“ (коаутор у групној монографији), Институт за социјалну политику, Београд, 1979;
*„Незапослена омладина Београда“ (коаутор), Центар за идејни рад ССО Београда, Београд, 1987;
*„Студентски протест 1992“ (руководилац пројекта, уредник и коаутор), Институт за психологију, Београд, 1993;
* Social distance towards individual nations, in : Lazić, M. (ed). „Society in Crisis – Yugoslavia in the early ‘90s », Filip Višnjić, Belgrade, pp. 239-260, 1995.
* Authoritarianism, in : Lazić M. (ed). „Society in Crisis – Yugoslavia in the early ‘90s », Filip Višnjić, Belgrade, pp. 161-186, 1995.
*„Друштвени карактер и друштвене промене у светлу националних сукоба“ (коаутор), Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, 1995;
*„Social Changes and Changes of Values“ (коаутор), Психологија, XXVIII, Special issue, 7-26, 1995;
* „Нација и држава“ (коаутор), СoЦЕН, Подгорица, 2001;
* „Деца без родитељског старања“ (руководилац пројекта, уредник и коаутор), Институт за психологију и Save the Children, Београд, 2002;
* „Психологија“ уџбеник за III и IV разред трговинских, угоститељско-туристичких и школа за личне услуге (коаутор И. Штајнбергер), Завод за уџбенике, Београд, 2008; (12. издање)
Објавио је и велики број прилога и дао много интервјуа у којима се на релативно једноставан и популаран начин, из угла психолога и социолога, коментаришу значајни и актуални друштвени догађаји и проблеми. За рад на популаризацији психолошких сазнања добио је награду „Живорад-Жижа Васић“ Друштва психолога Србије (1984).
Био је председник Савеза друштава психолога Србије (1983-1985) и председник Савеза организација психолога Југославије (1987-1989), члан и председник Управног одбора Центра за примењену психологију. Један је од покретача и оснивача „Психолошких новина“ (1977), које и даље излазе. Био је члан Редакције часописа „Психологија“, а потом дуго година
председник Издавачког савета тог часописа. Два пута је награђиван за унапређивање рада Друштва психолога Србије.
Био је председник Управног одбора Института друштвених наука и члан Управног одбора Завода за издавање уџбеника. У периоду 2006-2011. био је члан Матичног одбора за друштвене науке при Министарству науке Републике Србије . Од 2009. године члан је Националног просветног савета Републике Србије, а од 2011. председник Научног већа Института за психологију. Главни и одговорни уредник је обновљеног часописа „Психолошка истраживања“.
Као студент-постдипломац учествовао је у тзв. јунским догађајима 1968. Пошто је и као млад асистент наставио са критичким и опозиционим деловањем, искључен је из Савеза комуниста 1973. године под оптужбом да је кршио „демократски централизам“ и подржавао опозиционе снаге на Филозофском факултету. Поново се политички ангажовао по увођењу вишестраначког система. Као представник Демократске странке, два пута је изабран за посланика Скупштине Републике Србије (1992. и 1993). Напустио је Демократску странку, вратио посланички мандат и са Драгољубом Мићуновићем и другима формирао Демократски центар, а касније прешао у Социјалдемократију. Као представник Демократске опозиције (ДОС) био је посланик у Скупштини Савезне републике Југославије и потом Државне заједнице Србија и Црна Гора, у континуитету од 2000. до распада Заједнице 2006. године. У Скупшгтини СР Југославије био је председник Одбора за рад, здравље и заштиту животне средине. Од 2006. године не учествује у страначком политичком животу.
Извори:
* Психолошка истраживања 8: 35 година Института за психологију, Институт за психологију, Београд, 1997.
• Михаљчић, Р. (уредник), Филозофски факултет 1838-1998, Филозофски факултет Универзитета у Београду, стр. 262. Београд, 1998. ISBN 86-82019-35-3.
*„Наше друштво – природна лабораторија“, Психолошке новине, 352, Београд, фебруар 2012.
• http://www.nps.gov.rs/nps/clanovi/ Национални просветни савет Републике Србије, сајт посећен 16. јуна 2013.
• http://scindeks.ceon.rs/journaldetails.aspx?issn=0352-7379 Психолошка истраживања, сајт посећен 16. јуна 2013.
• http://vbs.vbs.rs/cobiss/bibliografije/Y20130616182031-00219.html. Cobiss.sr, сајт посећен 16. јуна 2013.
• wikipedia.http://en.wikipedia.org/wiki/Democratic_Party_%28Serbia%29 Democratic party (Serbia)", сајт посећен 16. јуна 2013.
| |||