Панонско море — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Исправљена језичка грешка. |
→Панон: Поправљена правописна грешка. |
||
Ред 29:
===Панон===
У [[панон]]у (крај миоцена) долази до прекида везе између Панонског и [[Влашко-понтијско море|Влашко-понтијског мора]] у [[Ђердапска клисура|Ђердап]]у. Узрок томе било је интензивно издизање [[Карпати|Карпата]]. Као последица оваквих промена вода са севера надире све до [[Ниш]]а и [[Алексинац|Алексинца]], а дубине достижи и 850 метара. Море остаје на југу преко [[Куманово|
===Понт===
Почетком [[плиоцен]]а ([[понт]]) успоставља се поново веза у [[Ђердапска клисура|Ђердапу]], ниво воде се снижава, а проток кроз клисуру расте. Море се лагано повлачи из Шумадије па се формирају Моравски и Колубарски залив. У [[Војводина|Војводини]] у дубоким депресијама (до 1000 метара) акумулира се [[песак]] ([[нафта]]). Богате наслаге угља у [[Костолац|Костолачком]] и [[Колубара|Колубарском]] басену датирају из овог периода. Панонско море ушло је у „језерски стадијум“. Услед промене нивоа и смањења површине настају неке нове врсте живог света — [[пужеви|пуж]]еви с надуваним задњим завојем (-{Limnaea}-, -{Boskovicia}-, -{Lytostoma}-, -{Valenciennesia}-), ситни пужић -{Micreomelania}-, нови родови ребрастих шкољки (-{Limnocardium}-, -{Paradacna}-, -{Pteradacna}-, -{Didacna}-) и др. [[Обала|Обале]] су настањивали сроднци праслонова „динотерији“, хранећи се лишћем разноликог дрвећа. О томе сведочи [[зуби|зуб]] праслона, којег је након угинућа животиње можда поток донео у језерски муљ. Припадао је врсти -{Dinotherium giganteum}-.
| |||