Димитрије Ђурић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 30:
== Војна служба ==
По завршеној Артиљеријској школи, првим распоредом одређен је за водника у 2. батаљону Стајаће војске. Од [[5. фебруара]] [[1867]], после повратка из иностранства одређен је на службу у Општевојно одељење Министарства војног. Генералштабни официр Београдске окружне војске био је од [[4. марта]] [[1868]]. године. [[Фебруар]]а [[1869]], ради набавке шињела за српску војску, послат је у [[Руска империја|Русију]]. За главног интенданта целокупне војске постављен је [[10. маја]] [[1876]], а [[22. новембра]] исте године премештен је за начелника Економског одељења Министарства војног. Од [[мај]]а [[1876]]. био је и члан Тајног војног савета. У децембру 1877. постављен је за начелника Штаба Шумадијског корпуса, а октобра 1878. за начелника Штаба Шумадијског кора.
Обављао је дужност командира чете у пешадији, штабног официра у [[Подриње|Подрињу]], професора тактике у Војној академији, командира пешачке бригаде (1882), реферанта за пешадију у активној команди (1884), начелника интендантуре у [[Први српско-турски рат|Првом српско-турском рату]] и [[српско-бугарски рат|српско-бугарском рату]] (1885), начелника штаба шумадијског кора у [[Други српско-турски рат|Другом српско-турском рату]], начелника операционог одељења Главног генералног штаба (1887), министра војног (1889—1892), и управника Војне академије на којој је остао до смрти, која га је снашла 19. октобра 1893. године.
== Библиографија ==
Написао је више војних састава, од којих су најзначајнији:
| |||